Нова препорука за државе чланице ЕУ о скринингу рака
БРИСЕЛ: Савет министара здравства ЕУ данас је државама чланицама предложио нову препоруку о скринингу рака, како би се смањила смртност од ове болести и учесталост инвазивних карцинома.
Рак је главна болест и узрок смрти широм Европе. У 2020. години, процењује се да је код 2,7 милиона људи у Унији дијагностикован рак.
Док је prеthodna препорука за скрининг рака из 2003. године била ограничена на рак дојке, грлић материце и колоректални рак, државе чланице су се сложиле да треба проширити ове провере код грађана.
Скрининг омогућава откривање карцинома у раној фази или чак и пре него што се појаве или постану инвазивни. Неке лезије се тада могу ефикасније лечити са већом шансом да се пацијенти излече.
Да би се спречио и дијагностиковао рак плућа, земље треба да истраже изводљивост и делотворност скрининга, уз коришћење ниских доза компјутеризоване томографије.
Посебну пажњу треба посветити идентификацији особа који имају висок ризик.
У скринингу рака простате, треба да се узме у обзир тренутно стање знања и количину опортунистичког скрининга, а земље треба да процене изводљивост и делотворност спровођења организованих програма.
За рак желуца, земље и региони са високом инциденције ове болести требало би да размотре стратегије скрининга рака.
Што се тиче рака грлића материце, препорука предвиђа да државе чланице треба да размотре прилагођавање узраста и интервала индивидуалном ризику на основу историје вакцинације појединаца против хуманог папилома вируса, који може изазвати рак грлића материце али и на другим органима.
Што се тиче рака дојке, Савета предлаже доњу старосну границу од 45 година и горњу старосну границу од 74 године, поред препорученог скрининга за жене од 50 до 69 година са мамографијом.
Савет ЕУ препоручује и да се осигурају "адекватне, благовремене и комплементарне дијагностичке процедуре и третмани за оне појединце са позитивним тестом скрининга".
Они треба да узму у обзир "људске и финансијске ресурсе и своје здравствене капацитете када спроводе програме скрининга рака".
Међутим Савет подвлачи да “постоје и инхерентна ограничења која могу имати негативне ефекте на прегледану популацију”, која укључују “лажно позитивне или лажно негативне резултате, прекомерну дијагнозу и накнадно прекомерно лечење, као и ризике који потичу од метода скрининга и тестирања”.