Милутиновић: Русија оправдано изашла из споразума о ИЗВОЗУ ЖИТА из Украјине

У изјави Танјугу, Милутиновић је оценио да "присуствујемо почетку новог хладног рата" и стварању мултиполарног света у коме земље Г7 покушавају да Русију дипломатски и политички потпуно изолују из међунородног поретка.

Додаје, међутим, да би и Русија морала да прихвати своју одговорност за то и да што пре изађе из рата у Украјини.

"Споразум о извозу жита из Украјине је престао да важи зато што није испуњен део обавеза према Русији којој је требало да буде омогућено да, исто као и Украјина, извози жито и ђубриво, али и кукуруз и пшеницу. То су заправо врло важне пољопривредње сировине које дају снагу и руској и украјинској економији, зато што су то две највеће пољопривредне економије у овом делу света. То је нешто што је заиста оправдано, јер се споразум не испуњава", рекао је Милутиновић.

Додао је да се сада то испоставило као безбедносни проблем, зато што се храна представила као оружје или инструмент за уцену и да је то врло опасно зато што угрожава све хуманитарне постулате међународног јавног права.

"Ако онемогућавате Украјини да извозе из своје три најважније и кључне лука на Црном мору, онда даље онемогућавате да милиони имају приступ храни у државама углавном Африке и Азије. Добар део, осам одсто од 32,9 милиона тона извезено је у Кину, која је заправо највећи купац украјинске пољопривредне робе", констатује Милутиновић.

Сматра да је прекид споразума о извозу жита веома неодговоран и неконструктиван од свих страна укључених у сукоб и да ће само додатно

отежати постизање дуго очекиваног компромиса између Украјине и Русије.

"Можемо очекивати да се ова фаза исцрпљивања, у којој је рат у Украјини, продужити не само на следећу годину, што је врло извесно и то због  америчких избора у новембру идуће године, зато што ће то бити једна од веома важних тема на тим изборима. Мислим да ће трајати неколико наредних година, све док се не нађе начин који ће омогућити режиму у Москви да донесе  одлуку да се рат у Украјини оконча на миран начин", рекао је Милутиновић.

Додао је да не види начин да нека од две стране буде поражена оружјем.

На питање колико су значајне дугорочне гаранције од стране Г7 да ће Украјина опстати као држава, Милутиновић је одговорио да ће опстати у оној мери колико јој требају њихови зајмови.

"У оној мери у којој је Украјина спремна да прихвати новац који јој се нуди и то не само у виду донација, него и зајмова за све оно што ће сутра морати да се обнови. И то не само крајем рата, већ и током ратних дејстава. Можемо очекивати да се сада у Украји почне да обнавља здравствена, социјална и комунална инфраструктура. Те паре могу да дођу управо из земаља Г7 групације. У том смислу, тим земљама је стало да Украјина опстане", сматра Милутиновић.

Како је рекао, земље Г7 ће на тај начин везати спољни дуг Украјине за себе и покушати да сузбију утицај РФ колико год је то могуће на територији Украјине.

"Проблем је што не постоји било какав вид политичког povеrеnnja који би требао да се гради између Г7 и РФ. Овде се сада ради о максимистичким ставовима да Г7 издвоји РФ из међународног система и сада можда и оптужи Кремљ за то да користи храну као средство уцене и да он буде једини кривац што сутра милиони ставника Африке и Азије неће имати приступ основним животним намирницама, што заиста јесте хуманитарна катастрофа", наводи Милутиновић.

Како каже, сведоци смо настанка нове мултиполарности света и некој врсти новог хладног рата о коме ће се све више писати и говорити.

"Ово је другачији тип хладног рата од оног који је био сукоб САД и ШСР на идеолошким основима и употреби нуклеаног наоружања. Ради се о томе да једна регионална сила буде у потпуности изолована дипломатски и политички из међународног система. Та сила, а то је РФ, мора да схвати своју одговорност коју има и да настоји да нешто понуди, а не само да деградира и уништава", сматра Милутиновић.

Како сматра, чини ми се да у овом случају власт у Москви нема шта да понуди и да је то велики проблем за њих, посебно имајући у виду ситуацију са побуном Вагнера и Јевгенија Пригожина.

"То представља индикатор лошег управљања у РФ. На који начин је све то осмишљено, на који начин се одвијају стратешки недовољно дефинисане операције, на који начин се не реализују војни циљеви у Украјини. Русија у овом тренутку нема ништа кредибилно да понуди. Њој је у интересу да се сукоб у Украјини оконча што пре и да на тај начин покуша да повећа свој међународни углед и кредибилитет међу другим силама", оцењује Милутиновић.

Такође, он сматра да и украјински председник Володимир Зеленски има разлога да буде незадовољан Самитом у Виљнусу, упркос обећаној помоћи, пошто му  је јасно стављено до знања да Украјина неће добити позив за улазак у НАТО.

"Зеленски заправо очекује много конструктивније и одговорније изјаве али су мале шансе да се то и деси", закључио је Милутиновић.