Мило оценио да савез Србије са Русијом није најбоље решење за Западни Балкан
БРАТИСЛАВА: Геополитички , сматра виши сарадник словачког Института за политику ГЛОБСЕЦ Данијел Мило, који поставља питање да ли ће појачана безбедносна или војна сарадња с Русијом донети користи српским грађанима, или ће пак бити извор регионалне нестабилности.
"Ако погледате мапу - Србија је скоро окружена земљама чланицама НАТО-а. У таквој ситуацији, да ли је дочекивање руских војника и руских војних објеката заиста најбољи начин да повећате безбедност?", каже Мило за портал "Јуропеан Вестерн Балканс" (Еуропеан Wеstеrn Балканс).
Овај бивши саветник Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права рекао је за EWB, на маргинама недавно одржаног Форума ГЛОБСЕЦ 2017. у Братислави, и да са Западног Балкана стижу "забрињавајући сигнали" кад је реч о демократији, медијским слободама и владавини права.
Према његовим речима, губитак реалних шанси у наредних пар година за придруживање ЕУ или НАТО-у могао би тим земљама да лако донесе склизнуће у хаос и екстремни национализам какви су обележили 1990-те.
Као најнестабилније земље у региону наводи Босну и Херцеговину и Македонију, а истовремено упозорава на опасност од васкрснућа прича о "великој Албанији" и "великој Србији" које су у прошлиости довеле до крвопролића.
Говорећи о кључним безбедносним изазовима у региону Западног Балкана, словачки експерт посебно издваја несразмерно велики број људи из региона који се придружују сукобу у Сирији.
"Када се ти људи врате у земље из којих потичу, оне ће се наћи у истој ситуацији као Белгија, Холандија или Британија, Француска, при том без примене свих оних контрамера које су присутне у западноевропским земљама", упозорава Мило.
Овај експерт за екстремизам, сајбер мржњу, међународне екстремистичке мреже и коришћење пропаганде од стране спољних актера, као можда још већу претњу, види повећану поларизацију у друштвима и пропаст постконфликтних процеса помирења у неким земљама.
Упитан да ли, као аутор чланка о повезаности Русије с крајње десничарским политичким актерима у Слвоачкој, сматра да постоји врста сличног приступа Русије у погледу земаља Западног Балкана, Мило одговара потврдно.
"То је модел који примећујемо широм централне и источне Европе, Балкана, али и у балтичким земљама. Русија покушава да искористи различите домаће актере, било екстремне политичке активисте или паравојне групе, да повећа свој утицај у одређеној земљи", каже Мило.
Он истиче да ће успешан процес интеграције Црне Горе у НАТО бити сигнал другим земљама у региону да "играње с тежњама ка ближој геополитичкој алијанси или сарадњи са Русијом заправо није најбоље решење за њихову будућност".
"Ако погледате мапу региона, видецете да је - изузев Србије и БиХ, и Македоније која је посебан случај из историјских разлога - НАТО покрио цео регион. Руси су и те како тога свесни и зато су покушали да разним средствима и методама спрече придруживање Црне Горе НАТО-у", наводи Мило.
Он, међутим, констатује да је Србија јасно рекла да жели да буде део ЕУ, али не и део НАТО-а.
"Постоје историјски, културни, па чак и верски разлози за то, и нико не би требало да буде присиљаван да уђе у НАТО", закључује словачки експерт.