Милановић: Хрватска међу највећим губитницима транзиције, већи чак и од БиХ

Према писању загребачког Јутарњег листа, реч је о државама које су тада кренуле на пут политичко-економске трансформације из једнопартијских система  с диригованим економијама према вишестраначју и тржишним економијама.

За почетну годину мерења бивши главни економист Светске банке узео је 1985., јер њу сматра задњом годином "конвенционалног државног социјализма".

"Ако се присетимо пет задњих година СФРЈ, могли би се сложити с том тезом, али нас сигурно неће обрадовати Милановићев једноставан закључак да је Хрватска једна од највећих губитница транзиције. Депресивно је колико смо лоше прошли у тих 38 година; чак је 16 земаља према брзини реалног раста БДП-а имало боље економске перформансе од Хрватске", пише лист.

Отужно је, истичу, али чак је и БиХ у тих 38 година имала вишу стопу реалног раста од Хрватске, а Бранко Милановић упозорава како сви који су кроз све те године имали спорији раст од БиХ (1,6 посто) не само да су губитници у односу на остатак транзицијских земаља које су расле врло брзо, него брзином господарског раста чак нису успјеле достизати тзв. Запад. Милановић до закључка долази тако што економски раст развијенијих западних земаља усклађује са стопом раста популације.

 "Укратко, трчали смо за Западом, али као да цупкамо у месту једва се мичући према напред", наводе.

Лист пише да другим речима, Милановић чак и за Словенију, као и за Хрватску, тврди да од 1985. године није успела да се економски приближити Западу.

Према његову мишљењу,указују, најуспешније земље транзиције дефинитивно су захваљујући расту Пољска, Албанија и Белорусија, док су буквално трагични губитници Украјина и Таџикистан. Украјина и Таџикистан у 2021. завршиле су као сиромашније земље него што су то биле 1985. године те се може закључити да се њима транзиција дефинитивно није исплатила.