Католичка црква губи вернике широм Европе
БОН: Католици у Келну тренутно масовно напуштају Католичку цркву, што нема везе само са скандалом сексуалног злостављања које заташкава кардинал Рајнер Марија Велки, јер је тај тренд приметан широм Европе, посебно у католичким црквама, пише Дојче веле (DW).
Тренд напуштања цркве присутан је prеthodnih година не само у Северној Рајни и Вестфалији већ и у целој Немачкој и погађа обе велике хришћанске цркве - католичку и евангеличку.
Како наводи DW на хрватском језику, 2019. године је више од 250.000 хришћана напустило католичку или протестантску цркву.
У Немачкој се званично образлаже излазак из цркве и то не представницима цркве већ представницима надлежне државне власти, а будући да су обе велике хришћанске цркве јавно-правне установе, држава за њих убира црквени порез у висини од најмање осам или чак девет одсто од пореза на доходак.
Ко плаћа порез на доходак 10.000 евра, тај 800 до 900 евра плаћа и црквени порез, ако је члан неке цркве, а они који више зарађују плаћају по неколико хиљада евра црквеног пореза годишње.
Тај порез отпада изласком из цркве и то је многима у Немачкој посебно "привлачно".
И у другим европским земљама опада повезаност људи са црквом - посебно католичком, па тако на пример Италија, дубоко католичка земља са Ватиканом у срцу главнога града, не наплаћује никакав црквени порез, али у њој постоји "порез на мандат" који сви плаћају и код којег порески обвезник може утврдити коме новац иде, да ли цркви или другој социјалној служби или институцији.
Оно што посебно пада у очи јесте да број пореских обвезника који фаворизују Католичку цркву опада и тај пад је донедавно износио око 30 одсто.
Шпанија је такође изразито католичка земља и у њој није предвиђено "напуштање" цркве.
Како се наводи, ни црква ни држава не нуде грађанима административни акт који то регулише на начин на који је то уређено у Немачкој, али с времена на време понеко затражи да се његово име избрише из црквене евиденције због заштите података, што би могло да се протумачи "изласком из чланства у цркви".
Пољска је такође изразито католичка земља - више од 90 одсто њених становника су римокатолици, а свете мисе су обично много посећеније него у многим западноевропским земљама.
Па ипак, црква више нема улогу коју је имала у социјалистичкој Пољској, када је практиковање вере било израз отпора према режиму.
С обзиром на то да ни у Пољској ни у Шпањолској не постоји правни акт за напуштање цркве - почетком 2010. се неколико судова бавило управо овим питањем - а с обзиром да не постоји ни црквени порез, тешко се у апсолутним бројевима може изразити постотак оних који у тим земљама окрећ.
Када се ради о можда најснажијем упоришту католицизм ау Европи - републици Ирској, ту црква још увек има снажну позицију, међутим у последњих 11 година присутан је негативан тренд где је за шест година проценат људи који се изјашњавају као католици смањен за 10 одсто.
У Ирској су случајеви сексуалног злостављања такође удаљили католике од њихове цркве, а многи Ирци осећају жељу и да формално-правно напусте Католичку цркву.
Ипак, излазак из цркве је у Ирској - као и у другим земљама у којима држава не нуди излаз - де фацто онемогућила сама Црква 2009. године, која је тада избрисала све напомене о могућности повлачења из канонског права.
Међутим, постоји једна ствар око које се теолози и канонски правници слажу без обзира на земљу и конфесију, то је да се крштење не може поништити, јер са црквеног гледишта крштени човек заувек остаје хришћанин, наводи DW.