Игрутиновић: Шведски приступ није дао добре резултате

БЕОГРАД: Милан Игрутиновић из Института за европске студије каже да осетнији раст броја смртних случајева у Шведској, где је у недељу забележено 373 преминула, није дао резултате, посебно у поређењу са суседима попут Финске, Норвешке и Данске, те да ће вероватно морати да га промене.



„Мекане мере” Швеђана у борби са корона вирусом, односно приступ који се ослањао на индивидуалну одговорност грађана, просто није дао резултате, сматра Игрутиновић.



Након краха идеје о колективном имунитету, Шведска се, према његовим речима, спрема за хиљаде мртвих.



Зато ће и она морати да се са тог „флексибилног” пута помери ка оштријим мерама, истиче Игрутиновић.



У Шведској до сада није било рестриктивних мера у борби са корона вирусом, а у светлу најава шведског премијера Стефана Лофвена земља ће морати да „мртве броји у хиљадама”.



Игрутиновић подсећа да је Шведска доста стоички почела борбу са корона вирусом, ослањајући се на логику колективног имунитета.



"Након осетнијег раста броја смртних случајева за викенд, шедска влада је, подсећа, наговестила да ће уредбама забранити не само већа окупљања, која су донекле већ и забрањена, већ и да ће забранити рад кафића, ресторана и кренути са једним строгим, императивним редукцијама, које већ видимо у највећем делу Европе, а свакако и код нас у Србији”, навео је Игрутиновић за Спутњик.



Према његовим речима, пример Шведске је показао да та прва идеја о личној одговорности као темељу за спречавање ширења вируса функционише само донекле, али не и суштински "врши" посао и то на кратак рок.



„Такође, ни та идеја о колективном имунитету на кратки рок не даје резултате. Она јесте кључно важна за наредни период од шест месеци или годину дана, односно док не добијемо вакцину за корона вирус, али на жалост не функционише када је реч о спречавању драстичног скока броја заражених и умрлих. Тај драстични скок оболевања и смртних случајева оптерећује здравствени систем у коме би онда лекари испадали из строја, а људи умирали по кућама од срчаног удара, јер нема ко да дође да им помогне. Дакле, чини ми се да су те идеје на политичком нивоу темељно поражене у земљама попут Шведске, Сједињених Америчких Држава, па и Велике Британије”, оцењује Игрутиновић.



На питање шта је Швеђанима био примарни мотив да се одлуче за флексибилне мере у борби са короном и да ли су оправдане поједине критике да су контроверзним приступом примат ставили на очување економије и привредног развоја, Игрутиновић одговара да је економија сасвим сигурно имала утицаја.



„Када сте на власти морате да бринете о томе ко ће вам уплаћивати порез из којег ћете исплаћивати плате, али када имате колапс отварате се не само за економску кризу, већ и за једну врсту легитимних напада опозиције зашто нисте више урадили.