Хрвати пале свеће за Праљка,у понедељак комеморација

Десет дана од самоубиства Праљка у судници хашког трибунала, током изрицања пресуде шесторици Хрвата из БиХ, на Тргу бана Јелачића стоји плакат са сликом Праљка, испод којег грађани пале свеће.

Треба ли уклонити плакат и свеће, питао је данас на Твитеру СДП-ов посланик Бојан Главашевић.

"Прошло је већ 10 дана. Није ли већ крајње време да градске власти уклоне олтар Слободану Праљку са загребачког главног трга?", написао је.

Тим поводом један део портала је покренуо анкату са питањем: "Шта ви мислите, треба ли макнути свеће и слику Слободана Праљка с главног загребачког трга"?

Грађани су великом већином одговорили са "да".

Праљак је заједно са још петорицом Хрвата из БиХ 29. новембра правоснажно осуђен на вишегодишњу казну затвора за ратни злочин у више општина некадашње сампроглашене реублике Херцег Босне.

Након што му је прочитана пресуда Праљак је у судници попио отров, а касније је од последица преминуо у болници.

Хрватски државни врх је веома емотивно примио ову вест и у својим обраћањима јавности, најпре премијер Андреј Пленковић, а потом и председница Колинда Грабар Китаровић, изразили су саучешће Праљковој породици.

Иако је генерал Праљак, како су пренели хрватски медији, још пре две године наводно оставио писмо у којем каже да када га више не буде било, жели да буде спаљен, а његов пепео расут по загребачког гробљу Мирогој, детаљи као ни време сахране још нису познати, јер се његово тело налази у Хагу где је у току више истрага у вези са самоубиством.

Оно што је у овом тренутку извесно је да ће Генералски збор у понедељак под кристалним лустерима дворане Лисински, одржати спектакуларну комеморацију за генерала Праљка.

Део хрватске јавности сматра да је такав начин опраштања од генерала ХВО правоснажно осуђеног за ратни злочин сасвим примерен, док други то доживљавају као потпуно безумно.

Ријечки Нови лист, на пример, пише да "то што ради удружење хрватских генерала представља скандалозно, слепачко и незаконито понашање које додатно срозава ионако лабилне 'европске' критеријуме хрватског друштва и неодговорно слуђује јавност". "Мораш се препасти над питањем ко смо и камо идемо кад номинални војни крем наше земље, чланице ЕУ-а, стоји иза манифестације јавног жаловања над осуђеником за ратна убиства, силовања, депортације, затварања, екстензивно уништавање имовине и друге злочине", наводи овај ријечки дневник.

Додаје и да је то "дрска генералска пљуска  свему што пише у документима правног поретка које је изгласао Сабор јер они налажу да се суди свим злочинима, међу којима су ратни посебно дегутантни, те да се друштво дистанцира од особа које су починиле кривична дела".

Аутор коментара се истовремено пита да ли то значи да је хрватско политичко руководство, а да народ то не зна, већ "демонстративно исписало нашу земљу с пописа оснивача међународног Хашког суда"? 

"Јесу ли Бриселу вратили приступницу у ЕУ, где се чак и ХДЗ-ови народњаци згражају над реакцијама службене Хрватске, минутама ћутања на седницама огана власти и говорима који нам не служе на част", пише Нови лист.

Аутор коментара примећује, наиме, да се српско руководство након недавне пресуде на доживотни затвор бившем генералу ВРС Ратку Младићу "уздржало од јавног солидарисирања с ратним злочинцем".

" Ове наше морале су приводити памети пацке које су полетеле са свих страна, од Брисела до САД", закључује Нови лист.