Гринвалд: Пандемија је дубока и системска дестабилизација
ЊУЈОРК: Пандемија Ковид-19 представља дубоку и системску дестабилизацију људског друштва, каже председница њујоршког Меморијала и музеја 11. септембра Алис М. Гринвалд и додаје да човечанство, суочено са таквим изазовима мора препознати њихову глобалну међуповезаност и да се оно што се догађа на једном месту догађа свима.
Мир ће бити резултат новог храброг света у којем колективно препознајемо неопходност дељења ресурса за бољитак свих, рекла је Гринвалд у интервјуу за Иницијативу "Лица мира", достављеном Танјугу.
Алис М. Гринвалд чланица је Иницијативе Лица мира, чија је идеја промовисање информисаног и зрелог цивилног друштва, а кроз разговоре са глобалним лидерима жели да подигне свест о томе да свако од нас може дати вредан допринос промоцији мира, сигурности и суживота.
Prеthodni саговорници Иницијативе били су директор Стокхолмског међународног института за мировна истраживања (СИПРИ) Ден Смит, председавајући организације "Атлантски мост" и бивши шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел, министар спољних послова Словачке Мирослав Лајчак, председник "Конрад Аденауер фондације" и бивши председник немачког Бундестага Норберт Ламерт.
Међу саговорницима Иницијативе нашли су се и командант штаба 69. подморничке бригаде совјетске Северне флоте Васили Архипов, за кога се верује да је играо значајуну улогу у смиривању "Кубанске кризе", као и шеф Интердисциплинарне истраживачке групе за анализу биолошких ризика Гунар Џеремијас.
Гринвалд је, у разговору са оснивачем Иницијативе Свеном Лилиенстормом, рекла да пандемија представља дубоку и системску дестабилизацију, без преседана у њеном животном искуству.
Дакле, пре неколико недеља можда бих се усредсредила на места обележена географским или идеолошким тензијама: Сирија/Турска/Русија; Пакистан/Индија; Северна Кореја и суседне земље (заправо, Северна Кореја и свет). Али, сада мислим да је најопасније место од свих у нашим главама, рекла је Гринвалд и додала да морамо престати друге да доживљавамо као "друге".
Тренутно у контексту нове пандемије коронавируса учимо да смо сви заједно у овоме. Појединац, па чак и наше националне акције, имају утицаја на животе других људи. Морамо пронаћи начине да се заштитимо истовремено штитећи и друге; обезбедимо себе док пружамо другима, истиче Гринвлад.
На местима оружаних сукоба, додаје Гринвалд, долази до мира када људи увиде могућност свог живота, имају економске прилике и могу да живе са сврхом и достојанством.
То је оно што већина жели, без обзира одакле долазе. Наравно, увек ће постојати појединци са потребом за апсолутном моћи и за гомилањем богатства. Биће недостатка ресурса, што доводи до присвајања туђих ресурса и на крају до сукоба, истиче Гринвалд.
Она напомиње и да је "рат можда услов људског постојања".
Изазов је да променимо угао гледања на свет и могућност сопственог живота, и да почнемо да препознајемо да морамо да добијемо више за себе када пружамо једни другима, него када се боримо. То је била лекција након Другог светског рата. Нажалост, чини се да је прерано заборављена, сматра директорка њујоршког Меморијала.
Говорећи о терористичким нападима 11. септембра, Гринвлад каже да су ти догађаји обележили почетак 21. века.
Она каже да никада неће заборавити како је тај догађај променио колективну свест код људи.
Након шока и туге, окупили смо се у заједници, препознали смо да смо у овоме заједно; интуитивно смо схватили да је једини начин да будемо повезани једни са другима. Нажалост, то је разумевање било краткотрајно. У року од годину дана или нешто више, ствари су се вратиле на старо. Али сећање на тај викенд утицало је на мој приступ начину на који причамо причу о 11. септембру у Меморију и музеју 11. септембра, открива председница Меморијала.
Гринвалд каже да су реакције људи снажне, када посећују Меморијални музеј 11. септембра, у којем је у једном делу просторија са снимљеним гласовима последњих тренутака живота жртава терористичких напада.
Наше изложбе не представљају историјску нарацију тог дана, већ посетиоцима пружају људско искуство одређеног историјског догађаја. То изазива емпатију код посетилаца, непосредан осећај познавања и препознавање особе чији глас чујете", истиче она.
Према њеним речима, посетиоци препознају да су ти људи чије гласове чују били баш попут њих: људи са породицом и животом, каријером, изазовима и хобијима, чији су животи били прекинути у чину незамисливог насиља.
И тада неупитна истина постаје чињеница да се тероризам, једноставно, мора универзално схватити као неприхватљив, наглашава Гринвалд.