Глобална инфлација гура додатних 71 милион људи у екстремно сиромаштво
ЛОНДОН: Глобална криза трошкова живота гура додатних 71 милион људи у најсиромашнијим земљама света у екстремно сиромаштво, упозорава се у новом извештају који је данас објавио Програм УН за развој (УНДП).
Аким Штајнер, директор УНДП-а, изјавио је да је анализа 159 земаља у развоју показала да је овогодишњи раст цена кључне робе већ погодио делове подсахарске Африке, Балкана, Азије и друге регионе, преноси Ројтерс.
УНДП је позвао на предузимање циљаних мера, укључујући директну готовинску помоћ најугроженијим земљама и тражи да богатије државе продуже и прошире Иницијативу за обуставу сервисирања дуга (DSSI) коју су покренуле да би помогле сиромашним нацијама током пандемије ковид-19.
„Ова криза трошкова живота тера милионе људи у сиромаштво, па и на гладовање, брзином која одузима дах. Због тога, претња од већих социјалних немира расте из дана у дан“, рекао је Штајнер.
Институције попут УН, Светске банке и Међународног монетарног фонда имају бројне финансијске „линије за сиромаштво“, од којих је једна за најсиромашније земље где људи дневно живе са 1,90 долара или мање. Друга је линија од 3,20 долара дневно за економије са нижим средњим дохотком, а трећа од 5,50 долара дневно за земље са вишим средњим дохотком.
„Процењујемо да је актуелна криза трошкова живота можда гурнула више од 51 милион људи у екстремно сиромаштво на ниво од 1,90 долара дневно, и додатних 20 милиона људи на 3,20 долара дневно“, наводи се у извештају, у којем се предвиђ да ће то подићи укупан глобални број оних који живе у немаштини на нешто изнад 1,7 милијарди људи.
Додаје се да би циљани готовински трансфери од стране влада били "праведнији и исплативији" од општих субвенција на ствари као што су цене енергије и хране, од којих богатији делови друштва имају више користи.
„Дугорочно, те субвенције повећавају неједнакост, додатно погоршавају климатску кризу и не ублажавају тренутни удар“, рекао је шеф УНДП-овог одељења за стратешку политику Џорџ Греј Молина.
Последње две године пандемије такође су показале да би земљама које оскудевају у новцу била потребна подршка глобалне заједнице за финансирање поменутих шема.
Молина истиче да би то могло да се уради продужавањем Иницијативе за обуставу сервисирања дуга коју води Г20 за још две године и њеним проширењем на најмање 85 земаља са 73 које тренутно испуњавају услове.