Финска на раскрсници, у НАТО због сигурности?

Након четири године проведене у Русији, Химанен је убеђен да Финска треба да престане да се плаши Русије, а додаје да Финска заслужујуе отворену дебату о својој спољној и безбедносној политици, пише "Политико".



Појављују се знаци да је Финска можда спремна за такву врсту дебате, јер се у трци за председничке изборе појавио и ретки кандидат, Нилс Торвалдс који заступа интересе шведске националне мањине, као неко ко се залаже за НАТО, наводи "Политико".



"Било каква дискусија о спољној политици Финске мораће да укључи и НАТО. Уколико не разговарамо о томе сада, нећемо бити спремни у будућности", рекао је Торвалдс.



Међутим, како оцењује "Политико", није случајност што се Финска загрева за дебату о НАТО, јер су председнички избори у тој земљи, заказани за јануар, први који се одржавају од руске анексије Крима, откада су порасле тензије између НАТО снага и Русије у Балтичком мору.



Као одговор на руске провокације, Шведска - најближи војни савезник Финске и није чланица НАТО - поставила је војску на удаљено острво Готланд први пут од Хладног рата и одржала велике војне вежбе са НАТО земљама у септембру.



НАТО је, са друге стране, поставио батаљоне војске у Пољску, Естонију, Летонију и Литванију како би "одбили" руску војску. Званичници су тај потез оправдали рекавши да се брзо мобилизују како би се успротивили и адаптирали новој генерацији војних способности Кремља.



Међутим, кандидати за новог пресдедника Финске се углавном залажу за наставак тренутне ситуације у спољној политици.



Кандидат Зелене лиге, Пека Хависто, рекао је да није за улазак у НАТО, међутим, уколико се Шведска прикључи то иницијативи, био би отворен за разматрање евентуалног уласка.



Политика тренутног председника Хависта је та да Финска задржи отворен став према придруживању Алијанси и да се са НАТО гаје добри односи.