Finska na raskrsnici, u NATO zbog sigurnosti?

Nakon četiri godine provedene u Rusiji, Himanen je ubeđen da Finska treba da prestane da se plaši Rusije, a dodaje da Finska zaslužujue otvorenu debatu o svojoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, piše "Politiko".



Pojavljuju se znaci da je Finska možda spremna za takvu vrstu debate, jer se u trci za predsedničke izbore pojavio i retki kandidat, Nils Torvalds koji zastupa interese švedske nacionalne manjine, kao neko ko se zalaže za NATO, navodi "Politiko".



"Bilo kakva diskusija o spoljnoj politici Finske moraće da uključi i NATO. Ukoliko ne razgovaramo o tome sada, nećemo biti spremni u budućnosti", rekao je Torvalds.



Međutim, kako ocenjuje "Politiko", nije slučajnost što se Finska zagreva za debatu o NATO, jer su predsednički izbori u toj zemlji, zakazani za januar, prvi koji se održavaju od ruske aneksije Krima, otkada su porasle tenzije između NATO snaga i Rusije u Baltičkom moru.



Kao odgovor na ruske provokacije, Švedska - najbliži vojni saveznik Finske i nije članica NATO - postavila je vojsku na udaljeno ostrvo Gotland prvi put od Hladnog rata i održala velike vojne vežbe sa NATO zemljama u septembru.



NATO je, sa druge strane, postavio bataljone vojske u Poljsku, Estoniju, Letoniju i Litvaniju kako bi "odbili" rusku vojsku. Zvaničnici su taj potez opravdali rekavši da se brzo mobilizuju kako bi se usprotivili i adaptirali novoj generaciji vojnih sposobnosti Kremlja.



Međutim, kandidati za novog presdednika Finske se uglavnom zalažu za nastavak trenutne situacije u spoljnoj politici.



Kandidat Zelene lige, Peka Havisto, rekao je da nije za ulazak u NATO, međutim, ukoliko se Švedska priključi to inicijativi, bio bi otvoren za razmatranje eventualnog ulaska.



Politika trenutnog predsednika Havista je ta da Finska zadrži otvoren stav prema pridruživanju Alijansi i da se sa NATO gaje dobri odnosi.