Европљани страхују од евентуалног рата и конфликата

Истраживање је рађено у седам европских земаља - Немачкој, Француској, Пољској, Летонији, које су и чланице ЕУ, али и у Русији, Украјини и Србији.



На питање "чега се плашите када је реч о блиској будућности", 78 одсто испитаника из свих седам земаља казало је да су то рат и конфликти.



Истраживање показује и да је велики број грађана свестан погубности климатских промена и неадекватног одговора друштава на те промене, а 75 одсто је забринуто због тероризма.



Кључни налаз истраживања, према мишљењу председнице Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелице Минић, представља стрепња грађана од потенцијалних конфликата, и то што сматрају да је безбедност угрожена.



"Грађани се боје да би евентуални сукоби могли да погоде и њихове земље, виде и могућност озбиљније конфротације између Русије и западноевропских земаља ако не дође до отварања неког дијалога", казала је Минићева. 



Истиче да је истраживање показало и то да грађани нису расположени за ратовање, већ да су више окренути покушајима да се успостави концензус.



Јелица Минић наводи и да је истраживање показало да су грађани Немачке и Француске задовољни својим статусом који имају у Европи, за који каже да је стату кво, и истиче да нове чланице ЕУ - Пољска и Летонија, и поготову Русија, Украјина и Србија својим статусом нису задовољне. 



Дипломата Срећко Ђукић из Форума за међународне односе Европског покрета у Србији каже да грађани страхују за безбедност у великом броју, што значи да је код њих наступила ера пацифизма, односно сматрају да ствари могу да се решавају без рата, спољнополитичким и дипломатским методама. 



"То је порука не само Европе, већ и Евроазије људима који осмишљавају и воде спољну политику, да грађани неће ратовање, већ разговоре", рекао је Ђукић и додао да је безбедоносна ситуација у Европи почела да се погоршава пре десетак година.



Према истраживању, грађани када размишљају о безбедности, као важне играче који томе доприносе виде САД и Русију, и то када је у питању Америка, 50 одсто је види као претњу безбедности, а 43 одсто у Русији. 



Истраживач Центра за безбедносне послове Игор Новаковић каже да ти резултати за њега нису изненађујући и објашњава да је Русија позната држава, као и њихов начин деловања, те главне европске државе знају како да се носе с тим, док се по први пут појавило неразумевање између председника САД и већине европских држава.



Члан Управног одбора Немачког савета за спољне послове Карстен Фојгт каже да су резултати показали да је Немачка задовољна држава и додаје да то није увек био случај.



"Први пут за неколико стотина година имамо савезнике у суседним државама или пријатеље или привидне пријатеље. То је најбоља стратешка политика Немачке после много векова", казао је Фојгт и објаснио да се у тој ситуацији налазе, јер немају проблеме с границама, поштују интересе својих суседа, спремни су да са њима праве компромисе.



Како каже, из тог разлога имају проблема с концептима и државама које дестабилизују ситуацију или због питања око граница или зато што сумњају у стандарде или што сумњају у мултилатерално понашање и институције.



"Прво имамо САД, код њих нема питања око граница, али преиспитују стандарде, они мање озбиљно схватају НАТО и међународне споразуме, подржавају Брегзит, не слажу са мултилатералним споразумима", рекао је Фојгт и додао да у том случају перцепција претње није војна, већ таква да они сумњају у основе немачке спољне политике.



Што се Русије тиче, Фојгт каже да су у питању границе, али да ипак нема перцепције војне претње, већ принцип неслагања.