Evropljani strahuju od eventualnog rata i konflikata

Istraživanje je rađeno u sedam evropskih zemalja - Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Letoniji, koje su i članice EU, ali i u Rusiji, Ukrajini i Srbiji.



Na pitanje "čega se plašite kada je reč o bliskoj budućnosti", 78 odsto ispitanika iz svih sedam zemalja kazalo je da su to rat i konflikti.



Istraživanje pokazuje i da je veliki broj građana svestan pogubnosti klimatskih promena i neadekvatnog odgovora društava na te promene, a 75 odsto je zabrinuto zbog terorizma.



Ključni nalaz istraživanja, prema mišljenju predsednice Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelice Minić, predstavlja strepnja građana od potencijalnih konflikata, i to što smatraju da je bezbednost ugrožena.



"Građani se boje da bi eventualni sukobi mogli da pogode i njihove zemlje, vide i mogućnost ozbiljnije konfrotacije između Rusije i zapadnoevropskih zemalja ako ne dođe do otvaranja nekog dijaloga", kazala je Minićeva. 



Ističe da je istraživanje pokazalo i to da građani nisu raspoloženi za ratovanje, već da su više okrenuti pokušajima da se uspostavi koncenzus.



Jelica Minić navodi i da je istraživanje pokazalo da su građani Nemačke i Francuske zadovoljni svojim statusom koji imaju u Evropi, za koji kaže da je statu kvo, i ističe da nove članice EU - Poljska i Letonija, i pogotovu Rusija, Ukrajina i Srbija svojim statusom nisu zadovoljne. 



Diplomata Srećko Đukić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji kaže da građani strahuju za bezbednost u velikom broju, što znači da je kod njih nastupila era pacifizma, odnosno smatraju da stvari mogu da se rešavaju bez rata, spoljnopolitičkim i diplomatskim metodama. 



"To je poruka ne samo Evrope, već i Evroazije ljudima koji osmišljavaju i vode spoljnu politiku, da građani neće ratovanje, već razgovore", rekao je Đukić i dodao da je bezbedonosna situacija u Evropi počela da se pogoršava pre desetak godina.



Prema istraživanju, građani kada razmišljaju o bezbednosti, kao važne igrače koji tome doprinose vide SAD i Rusiju, i to kada je u pitanju Amerika, 50 odsto je vidi kao pretnju bezbednosti, a 43 odsto u Rusiji. 



Istraživač Centra za bezbednosne poslove Igor Novaković kaže da ti rezultati za njega nisu iznenađujući i objašnjava da je Rusija poznata država, kao i njihov način delovanja, te glavne evropske države znaju kako da se nose s tim, dok se po prvi put pojavilo nerazumevanje između predsednika SAD i većine evropskih država.



Član Upravnog odbora Nemačkog saveta za spoljne poslove Karsten Fojgt kaže da su rezultati pokazali da je Nemačka zadovoljna država i dodaje da to nije uvek bio slučaj.



"Prvi put za nekoliko stotina godina imamo saveznike u susednim državama ili prijatelje ili prividne prijatelje. To je najbolja strateška politika Nemačke posle mnogo vekova", kazao je Fojgt i objasnio da se u toj situaciji nalaze, jer nemaju probleme s granicama, poštuju interese svojih suseda, spremni su da sa njima prave kompromise.



Kako kaže, iz tog razloga imaju problema s konceptima i državama koje destabilizuju situaciju ili zbog pitanja oko granica ili zato što sumnjaju u standarde ili što sumnjaju u multilateralno ponašanje i institucije.



"Prvo imamo SAD, kod njih nema pitanja oko granica, ali preispituju standarde, oni manje ozbiljno shvataju NATO i međunarodne sporazume, podržavaju Bregzit, ne slažu sa multilateralnim sporazumima", rekao je Fojgt i dodao da u tom slučaju percepcija pretnje nije vojna, već takva da oni sumnjaju u osnove nemačke spoljne politike.



Što se Rusije tiče, Fojgt kaže da su u pitanju granice, ali da ipak nema percepcije vojne pretnje, već princip neslaganja.