Естонија преузела председавање ЕУ, подржава проширење

Урадићемо најбоље што можемо да током нашег председавања начинимо конкретне кораке напред, поручују из Талина у изјави за Танјуг.



Естонија данас први пут у својој историји преузима ротирајуће, шетомесечно председавање ЕУ. 



Износећи планове преседавања, премијер Естоније Јури Ратас каже да ће циљ његове земље бити ”уједињенија, безбеднија и снажнија ЕУ”.



”Естонија ће се фокусирати на четири области: отворена и иновативна европска економија, безбедност Европе, дигитална агенда са слободним протоком података у ЕУ и Европа која је одржива и свеобухватна”, поручио је естонски премијер поводом почетка председавања Естоније Европским саветом.



Званични Талин истиче да набројане области не значе да проширење ЕУ неће бити у центру пажње и подвлаче да се ”Естонија увек залагала за проширење”.



”Естонија је увек подржавала проширење и ми ћемо учинити најбоље што можемо како би се током нашег председавања напредовало и како би се учинили конкретни кораци у тој области”, изјавио је за Танјуг портпарол естонског председавања Јури Лас.



Естонија, која је од Малте преузела председавање ЕУ, наглашава да ће наставити да подржава примену политике проширења ЕУ коју види и као ”шири радни оквир на безбедности, стабилности и владавини права у Европи”.



”Наш приступ се базира на принципу да земље које поштују и промовишу кључне вредности ЕУ и испуњавају стриктне, али и фер услове, треба да напредују на путу евроинтеграција”, објашањавају у естонском председавању у саопштењу датом Танјугу у Бриселу.



Министар спољних послова Естоније Свен Миксер недавно је за Танјуг изјавио да у ЕУ постоје строги критеријуми у вези са демократијом и владавином права, као и са социо-економском агендом, али и додао да Естонија снажно подржава концепт проширења и очекивања земаља које су изразиле жељу да се придруже Унији. 



Као важан критеријум за приступање ЕУ, шеф дипломатије Естоније навео је и усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком Уније.



”Веома ценимо одлуке оних земља које су се у потпуности ускладиле са заједничком спољном и безбедносним политиком ЕУ. Црна Гора је један од таквих примера. Када нема спремности за усклађивање са европским одлукама онда је то свакако препрека”, рекао је Миксер.



Европски комесар задужен за преговоре о проширењу Јоханес Хан већ је изнео очекивање да ће Србија до краја године, односно током председавања Естоније, отворити нова поглавља у својим приступним преговорима. 



Србија је током prеthodna два председавња, Словачке и Малте, отворила по четири нова поглавља сваких шест месеци. 



Дипломатски извори Танјуга у Бриселу кажу да очекују сличну динамику напретка Србије у приступним преговорима и до краја ове године.

Фото Танјуг/Видео илустрација