DW: Ататурк после Ататурка

Дојче веле подсећа на сцену описану у биографији првог председника турске републике Мустафе Кемала, познатог као Ататурк, аутора Шукруа Ханиоглуа, која је пример одлучног, али и простог начина на који се Ататурк опходио према религијској и политичкој традицији Османског царства које је било управо пропало.



Кемал је на сличан, ригорозан начин поступио када се залагао да укине функцију имама који је био надлежан за турски парламент, рекавши да им у парламенту не требају молитве, наводи DW.Kako пише Ханиоуглу, за Кемала је постојала само једна религија: секуларна република.Схотно томе и шири делови становништва су показали своју резервисаност. Образована елита у градовима је подржавала Кемалове реформе, већина, која је била традиционална, за реформе није хтела ни да чује.

Ови други су осуђивали што се на суду заклетва више није полагала заклињући се у Алаха, већ у часто и што је секуларизам 1937. године проглашен основом на којој почива република, наводи DW.Atatutk је ушао у историју као модернизатор Турске и до дан данас важи за њеног најважнијег представника - у сваком случају у званичном сећању, пише DW.



Чињеница је, пише историчар Ханиоглу, да Кемал и његови следбеници нису схватили реалност у којој се налази турско друштво. "Вођство раније републике је потценило снагу отпора социјалне умрежености у једном муслиманском друштву.

Као и бројни европски интелектуалци крајем 19. и почетком 20. века, и они су били чврстог - али из данашње перспективе погрешног - убеђења да религија ускоро неће бити ништа више него магловито сећање из прошлости", пише на сајту DW.Aktuеlni председник РеџепТајип Ердоган се нада да ће на референдуму у недељу народ потврдити увођење представничког система.



Чанер Авер из центра за турске студије у граду Есен у Немачкој претпоставља да Ердоган жели да уђе у историју као најважнији државник након Ататурка. Још нешто га покреће, каже Авер за DW: "Он жели апсолутну моћ. За то му треба промена Устава, јер само тако се де факто председнички систем може прогласити уставним".



Део плана је и значајна 2023. година када ће бити прослављена 100. годишњица Турске: "Тада Ердоган жели да слови за најјачег лидера који је извео Турску из кризе, али и из конфликата са суседним земљама и одвео је у будућност", наводи Авер за DW.

Како би добио потребну подршку за планирани председнички систем, Ердоган циља управо на ону већину у становништву која је у међувремену скоро стотину година против реформи Мустафе Кемала, пише DW.



Важни су му симболи: наредио је да се изгради велика џамија на брежуљку изнад Босфора, повећао је порез на алкохол и забранио његово служење у близини џамија. Тиме је загорчао живот бројним гостионичарима, чак и онима у монденским квартовима турских градова. Ергодан је прогурао и то да жене поново могу носити мараму у државним институцијама попут универзитета, судова и парламената, наводи DW.



Идеолошки, како каже Чанер Авер за DW, Ердоган потиче из национално - конзервативног миљеа. "Ако постигне своје циљеве, онда ћемо се вероватно у државним апаратима суочити са одговарајућим елементима", прича Авер за DW.Malo је вероватно да ће земља заиста постати исламска република, наводи Авер, али додаје: "Међутим, национални конзервативни и исламистички гласови ће се јаче осетити у државним структурама и могуће у јавном животу, у образовном систему и академском животу".



Ердоган жели да политички преуреди Турску, а ту добро дође терен културе. Тиме се он дефинише као идеолошка противтежа Мустафи Кемалу. Турска је, како описује историчар Ханиоглу, била културолошки модерна само на површини. Ердоган сада користи конзервативну енергију која је деценијама дремала, али није стала. Референдум о увођењу председничког система је стога такође гласање о идентитету земље, закључује DW.