DW: Ataturk posle Ataturka

Dojče vele podseća na scenu opisanu u biografiji prvog predsednika turske republike Mustafe Kemala, poznatog kao Ataturk, autora Šukrua Hanioglua, koja je primer odlučnog, ali i prostog načina na koji se Ataturk ophodio prema religijskoj i političkoj tradiciji Osmanskog carstva koje je bilo upravo propalo.



Kemal je na sličan, rigorozan način postupio kada se zalagao da ukine funkciju imama koji je bio nadležan za turski parlament, rekavši da im u parlamentu ne trebaju molitve, navodi DW.Kako piše Haniouglu, za Kemala je postojala samo jedna religija: sekularna republika.Shotno tome i širi delovi stanovništva su pokazali svoju rezervisanost. Obrazovana elita u gradovima je podržavala Kemalove reforme, većina, koja je bila tradicionalna, za reforme nije htela ni da čuje.

Ovi drugi su osuđivali što se na sudu zakletva više nije polagala zaklinjući se u Alaha, već u často i što je sekularizam 1937. godine proglašen osnovom na kojoj počiva republika, navodi DW.Atatutk je ušao u istoriju kao modernizator Turske i do dan danas važi za njenog najvažnijeg predstavnika - u svakom slučaju u zvaničnom sećanju, piše DW.



Činjenica je, piše istoričar Hanioglu, da Kemal i njegovi sledbenici nisu shvatili realnost u kojoj se nalazi tursko društvo. "Vođstvo ranije republike je potcenilo snagu otpora socijalne umreženosti u jednom muslimanskom društvu.

Kao i brojni evropski intelektualci krajem 19. i početkom 20. veka, i oni su bili čvrstog - ali iz današnje perspektive pogrešnog - ubeđenja da religija uskoro neće biti ništa više nego maglovito sećanje iz prošlosti", piše na sajtu DW.Aktuelni predsednik RedžepTajip Erdogan se nada da će na referendumu u nedelju narod potvrditi uvođenje predstavničkog sistema.



Čaner Aver iz centra za turske studije u gradu Esen u Nemačkoj pretpostavlja da Erdogan želi da uđe u istoriju kao najvažniji državnik nakon Ataturka. Još nešto ga pokreće, kaže Aver za DW: "On želi apsolutnu moć. Za to mu treba promena Ustava, jer samo tako se de fakto predsednički sistem može proglasiti ustavnim".



Deo plana je i značajna 2023. godina kada će biti proslavljena 100. godišnjica Turske: "Tada Erdogan želi da slovi za najjačeg lidera koji je izveo Tursku iz krize, ali i iz konflikata sa susednim zemljama i odveo je u budućnost", navodi Aver za DW.

Kako bi dobio potrebnu podršku za planirani predsednički sistem, Erdogan cilja upravo na onu većinu u stanovništvu koja je u međuvremenu skoro stotinu godina protiv reformi Mustafe Kemala, piše DW.



Važni su mu simboli: naredio je da se izgradi velika džamija na brežuljku iznad Bosfora, povećao je porez na alkohol i zabranio njegovo služenje u blizini džamija. Time je zagorčao život brojnim gostioničarima, čak i onima u mondenskim kvartovima turskih gradova. Ergodan je progurao i to da žene ponovo mogu nositi maramu u državnim institucijama poput univerziteta, sudova i parlamenata, navodi DW.



Ideološki, kako kaže Čaner Aver za DW, Erdogan potiče iz nacionalno - konzervativnog miljea. "Ako postigne svoje ciljeve, onda ćemo se verovatno u državnim aparatima suočiti sa odgovarajućim elementima", priča Aver za DW.Malo je verovatno da će zemlja zaista postati islamska republika, navodi Aver, ali dodaje: "Međutim, nacionalni konzervativni i islamistički glasovi će se jače osetiti u državnim strukturama i moguće u javnom životu, u obrazovnom sistemu i akademskom životu".



Erdogan želi da politički preuredi Tursku, a tu dobro dođe teren kulture. Time se on definiše kao ideološka protivteža Mustafi Kemalu. Turska je, kako opisuje istoričar Hanioglu, bila kulturološki moderna samo na površini. Erdogan sada koristi konzervativnu energiju koja je decenijama dremala, ali nije stala. Referendum o uvođenju predsedničkog sistema je stoga takođe glasanje o identitetu zemlje, zaključuje DW.