DW: Aфрин умире, запад ћути

Из курдског града Африна на северозападу Сирије и даље стижу узнемирујуће вести. Након што су турске трупе подржане исламистичким плаћеницима током викенда преузеле контролу над градом, шенлучиле и пљачкале, оданде су колоне избеглица кренуле јужно, ка Алепу.

"Ови људи су изложени агресивном поступању турских трупа И пре свега исламистичких помоћних трупа од којих су већ бежали са других места", рекао је за радио Дојчландфунк немачки лекар Михаел Вилк који годинама волонтерски помаже у Сирији, а тренутно је у курдским областима на северу земље.

Вилк претпоставља да се ради о најмање стотину хиљада избеглица; да избеглице без готово икакве помоћи, осим од курдског Црвеног полумесеца, спавају под ведрим небом, а жене се порађају на улици без икакве помоћи…

"Свакако представници сиријских Курда нису свеци, они тлаче политичке противнике и протеривали су Арапе из области које су освојили. Али они нису исламисти већ њихови смртни непријатељи. Они су савезници Запада и једина секуларна снага у региону", пише о томе Франкфуртер рундшау.

"Зато је парадокс што Европа толерише противправну инвазију Турске. Ердоганова фатална политика јача Исламску државу која је, захваљујући сарадњи са Курдима, била скоро побеђена. Све док Турска не престане са агресивном ратном

политиком, никако не сме доћи до визне либерализације или проширења царинске уније. Никакав избеглички дил не оправдава издају европских вредности."

Швебише цајтунг (Равенсбург) осврће се на такозвану Слободну сиријску армију (ФСА), чије се групе сада боре на страин Турске.

"ФСА, некадашњи партнер Запада, јесте неурачунљива мешавина радикала и џихадиста. Хришћани и Језиди страхују од ФСА. Десетине хиљада беже из Африна. Турским властима је свеједно да ли ће изгубити контролу над ФСА све док ова служи сврси.

А Берлин ћути. Боли то што немачка Влада ризикује дипломатске конфликте само када то користи њеном престижу. (…) Турска је на послетку верна муштерија за немачко оружје."Ретко када се, пише Шпигел онлајн, омашке немачке спољне политике могу посматрати као на длану, а управо је то случај ових дана у Африну.

"Ердоганов циљ је да још једном понизи Курде и учврсти популарност међу националистима у Турској. Недуго након заузимања Африна су турске трупе и сиријско-арапски плаћеници уништили статуу Ковача Кавеа у центру града. Ковач

Каве је у курдској митологији симбол борбе против тираније И страних освајача. У Африну дивља грешна алијанса турског национализма и милитантног исламизма."

Левичарски Тагесцајтунг (Берлин) закључује: "Кроз Африн иду тенкови немачке производње у којима су турски војници. Али Запад и Немачка не сносе само зато масивну одговорност за нападачки рат Турске.

У Сирији се толеришу чак и најгори злочини. Савет безбедности УН и ЕУ су допустили да у Сирији важи само закон јачега. Седам година Запад гледа како се крши сваки могући споразум за зауздавање рата.

Опсаде, хемијско оружје, систематски терор бомбама противцивилне инфраструктуре као што су болнице, масовна убиства у затворима, прогони, презрене запаљиве и касетне бомбе. Све то остаје без последица," пише DW.