Џонсонова коцка - муке Брегзита пребачене на бираче
ЛОНДОН: Одлуком да се британским гласачима исцрпљеним вишегодишњим натезањима око изласка из Европске уније препусти да на општим изборима одреде даљу судбину Брегзита премијер Борис Џонсон је направио ризичну опкладу да ће добити подршку за своје планове, пошто би исход гласања могао бити поново подељени парламент док су све опције Брегзита и даље на столу, пишу светски медији.
Велика Британија у децембру излази на изборе који би могли одредити судбину Брегзита и место земље у свету. Рискантан потез премијера Џонсона, који се нада већини у парламенту да би спровео своје планове за излазак из ЕУ, могао би, међутим, завршити у опет безнадежно подељеном парламенту.
Превремени избори су омогућени пошто је главна опозициона странка, Лабуристичка партија, променила позицију након што је три пута гласала против Џонсоновог предлога да се иде на изборе.
Образложење лидера лабуриста Џеремија Корбина је било да се може на изборе пошто више не постоји могућност Брегзита без договора будући да је Европска унија одобрила тромесечно одлагање, преноси Слободна Европа.
Prеthodna премијерка Тереза Меј је расписала превремене изборе 2017. како би ојачала већину конзервативаца и оснажила своју позицију у преговорима с ЕУ, али је та партија изгубила већину и Меј на крају није успела да кроз парламент провуче свој план за Брегзит, пише АП.
У последњих неколико недеља је забележено постепено јачање Конзервативне партије у анкетама - сада у просеку има 36 одсто, док лабуристи стагнирају на око 24 одсто, указује BBC.
Либералдеморкате, као најотворенији противници Брегзиту, имају 18 одсто.
Брегзит партија под вођством Најџела Фаража је на 11 одсто.
Зелени, који су против Брегзита, имају око четири одсто у анкетама.
Шкотска национална партија, која је такође против Брегзита, у том региону има око 40 одсто гласова.
Џонсонова стратегија је изгледа да добије гласове лабуриста у деловима земље који су за излазак из ЕУ, како би надокнадио губитке у Лондону и Шкотској, наводи Тајмс у уредничком коментару и додаје да за конзервативце постоји опасност да ће њихови гласови бити под притиском с десна од Брегзит партија и с лева од либералдемократа.
Џонсон је ако ништа друго коцкар који је дошао је на чело конзервативаца обећањем да ће земља изаћи из ЕУ 31. октобра и да ће радије "умрети у рову" него да не успе, али је на крају признао да није успео да испуни рок. Уместо да искористи тромесечно продужење да покуша да кроз парламент провуче предлог о Брегзиту који је добио повољну реакцију у доњем дому, на изненађење многих, указује Тајмс, опет је тражио изборе.
Џонсон је тражећи изборе прочитао блеф опозиционих лабуриста и либералдемократа и износи свој случај пред бираче, указује Волстрит џурнал који истиче да гласачи фрустрирани што се Брегзит још није догодио знају да је то њихова последња шанса, пошто ниједан други лидер или странка неће то спровести.
Парламентарни избори су погрешан одговор на питање Брегзита, пошто питање није толико ко ће водити земљу, већ да ли земља жели да изађе из ЕУ под договореним условима, оцењује Индипендент (Thе Индепендент) у уредничком коментару.
Ако су људи почели овај процес на референдуму 2016, питање шта сада желе с Брегзитом треба изнети у једноставној и недвосмисленој форми коначног референдума, истиче британски лист, додајући да општи избори не могу то да ураде.
У случају мало вероватног исхода да већину добију либералдемократе или Брегзит партија, резултат би био де фацто мандат за одустајање од Брегзита или излазак из ЕУ без договора, али ће увек бити простора за дебату и неизвесност шта становништво заиста жели, подвлачи лист.
Џонсон жели да искористи исцрпљеност бирача првом фазом Брегзита и да одговорност за одлагања пребаци на оне који желе останак у ЕУ, док се нада да ће подстаћи апатију међу гласачима опозиционих странака, оцењује Гардијан у уредничком коментару.
Џонсонова рачуница се тиче огољеног самоинтереса и власти, истиче левичарски лист уз оцену да су такве процене увреда за гласаче, јер би демократија требало да буде више од "цинчног прорачуна". Премијер је покушао да манипулише јавним мњењем одајући утисак да су ови избори у корист народа, а не у корист њега и његове партије.
АП закључује да су многим гласачима једноставно дојадили политичари - свих страна - после више од три године драме око Брегзита. Све странке су забринуте због незадовољства бирача од којих се тражи да иду на изборе у најмрачније и најхладније доба године, истиче агенција.
Велика Британија није имала изборе зими од фебруара 1974. и мало је података који би указали како ће датум одржавања утицати на гласове старијих и студената, указује Индепендент, уз оцену да у случају да избори буду неизвеснији него што се сада чини, мали фактори могу направити разлику.
И Гардијан указује на чињеницу да ће ови избори ће бити први који ће бити одржани у децембру од 1923. и постоји разлог зашто је тај месец избегаван, јер хладне и мрачне вечери нису идеалне за обилазак бирача или одлазак људи на предизборне скупове и гласачка места.