Džonsonova kocka - muke Bregzita prebačene na birače

Velika Britanija u decembru izlazi na izbore koji bi mogli odrediti sudbinu Bregzita i mesto zemlje u svetu. Riskantan potez premijera Džonsona, koji se nada većini u parlamentu da bi sproveo svoje planove za izlazak iz EU, mogao bi, međutim, završiti u opet beznadežno podeljenom parlamentu.



Prevremeni izbori su omogućeni pošto je glavna opoziciona stranka, Laburistička partija, promenila poziciju nakon što je tri puta glasala protiv Džonsonovog predloga da se ide na izbore.



Obrazloženje lidera laburista Džeremija Korbina je bilo da se može na izbore pošto više ne postoji mogućnost Bregzita bez dogovora budući da je Evropska unija odobrila tromesečno odlaganje, prenosi Slobodna Evropa.



Prethodna premijerka Tereza Mej je raspisala prevremene izbore 2017. kako bi ojačala većinu konzervativaca i osnažila svoju poziciju u pregovorima s EU, ali je ta partija izgubila većinu i Mej na kraju nije uspela da kroz parlament provuče svoj plan za Bregzit, piše AP.



U poslednjih nekoliko nedelja je zabeleženo postepeno jačanje Konzervativne partije u anketama - sada u proseku ima 36 odsto, dok laburisti stagniraju na oko 24 odsto, ukazuje BBC.



Liberaldemorkate, kao najotvoreniji protivnici Bregzitu, imaju 18 odsto.



Bregzit partija pod vođstvom Najdžela Faraža je na 11 odsto.



Zeleni, koji su protiv Bregzita, imaju oko četiri odsto u anketama.



Škotska nacionalna partija, koja je takođe protiv Bregzita, u tom regionu ima oko 40 odsto glasova.



Džonsonova strategija je izgleda da dobije glasove laburista u delovima zemlje koji su za izlazak iz EU, kako bi nadoknadio gubitke u Londonu i Škotskoj, navodi Tajms u uredničkom komentaru i dodaje da za konzervativce postoji opasnost da će njihovi glasovi biti pod pritiskom s desna od Bregzit partija i s leva od liberaldemokrata.



Džonson je ako ništa drugo kockar koji je došao je na čelo konzervativaca obećanjem da će zemlja izaći iz EU 31. oktobra i da će radije "umreti u rovu" nego da ne uspe, ali je na kraju priznao da nije uspeo da ispuni rok. Umesto da iskoristi tromesečno produženje da pokuša da kroz parlament provuče predlog o Bregzitu koji je dobio povoljnu reakciju u donjem domu, na iznenađenje mnogih, ukazuje Tajms, opet je tražio izbore.

Džonson je tražeći izbore pročitao blef opozicionih laburista i liberaldemokrata i iznosi svoj slučaj pred birače, ukazuje Volstrit džurnal koji ističe da glasači frustrirani što se Bregzit još nije dogodio znaju da je to njihova poslednja šansa, pošto nijedan drugi lider ili stranka neće to sprovesti.



Parlamentarni izbori su pogrešan odgovor na pitanje Bregzita, pošto pitanje nije toliko ko će voditi zemlju, već da li zemlja želi da izađe iz EU pod dogovorenim uslovima, ocenjuje Indipendent (The Independent) u uredničkom komentaru.



Ako su ljudi počeli ovaj proces na referendumu 2016, pitanje šta sada žele s Bregzitom treba izneti u jednostavnoj i nedvosmislenoj formi konačnog referenduma, ističe britanski list, dodajući da opšti izbori ne mogu to da urade.



U slučaju malo verovatnog ishoda da većinu dobiju liberaldemokrate ili Bregzit partija, rezultat bi bio de facto mandat za odustajanje od Bregzita ili izlazak iz EU bez dogovora, ali će uvek biti prostora za debatu i neizvesnost šta stanovništvo zaista želi, podvlači list.



Džonson želi da iskoristi iscrpljenost birača prvom fazom Bregzita i da odgovornost za odlaganja prebaci na one koji žele ostanak u EU, dok se nada da će podstaći apatiju među glasačima opozicionih stranaka, ocenjuje Gardijan u uredničkom komentaru.



Džonsonova računica se tiče ogoljenog samointeresa i vlasti, ističe levičarski list uz ocenu da su takve procene uvreda za glasače, jer bi demokratija trebalo da bude više od "cinčnog proračuna". Premijer je pokušao da manipuliše javnim mnjenjem odajući utisak da su ovi izbori u korist naroda, a ne u korist njega i njegove partije.



AP zaključuje da su mnogim glasačima jednostavno dojadili političari - svih strana - posle više od tri godine drame oko Bregzita. Sve stranke su zabrinute zbog nezadovoljstva birača od kojih se traži da idu na izbore u najmračnije i najhladnije doba godine, ističe agencija.



Velika Britanija nije imala izbore zimi od februara 1974. i malo je podataka koji bi ukazali kako će datum održavanja uticati na glasove starijih i studenata, ukazuje Independent, uz ocenu da u slučaju da izbori budu neizvesniji nego što se sada čini, mali faktori mogu napraviti razliku.



I Gardijan ukazuje na činjenicu da će ovi izbori će biti prvi koji će biti održani u decembru od 1923. i postoji razlog zašto je taj mesec izbegavan, jer hladne i mračne večeri nisu idealne za obilazak birača ili odlazak ljudi na predizborne skupove i glasačka mesta.