Димитров: Македонија ће размотрити промену сужбеног назива
СКОПЉЕ: Македонија ће размотрити промену свог служеног назива како би отклонила противљење Грчке њеном чланству у НАТО, изјавио је новоименовани македонски министар иностраних послова Никола Димитров.
Димитров је рекао да је још прерано да се говори о специфичним предлозима, али да ће се са грчким министрима састати у среду, у циљу обнављања поверења између две суседне земље, након што је Атина блокирала молбу Македоније за чланство у НАТО 2008. године.
"Питаћу Грчку да размисли каквог суседа жели - да ли желе стабилну, пријатељску земљу која нуди наду за демократију и правду?" рекао је Димитров у интевјуу за "Фајненшел тајмс".
"Ако смо добар сусед, онда ће, надам се, политичке снаге у Грчкој схватити да је ово историјска шанса", рекао је македонски шеф дипломатије.
Македонија, која себе назива Република Македонија, револтира Грчку, која верује да тај назив макеоднске државе имплицира територијалне претензије према северној грчкој области која се идентично зове Македонија, пише лист.
"Фајненшел тајмс" наводи да је бивши македонски премијер Никола Грујевски додатно разбеснео Атину преименовањем аеродрома и аутопута по Александру Великом, кога Македонци славе као националног хероја.
Грчка влада коју предводи левичарска Сириза сматра нову македонску владу кооперативнијом од prеthodnе, наводи лист.
"Сада постоји основ за већи оптимизам и надамо се напретку током сусрета министара иностраних послова у Атини наредне недеље", изјавио је неименовани грчки званичник за "Фајненшел тајмс".
Он је, међутим, одбацио могућност утврђивања временског рока за постизање компромиса, с обзиром да је, како је рекао, то питање на столу више од 20 година.
Димитров је истакао да ће грађани Македоније одлучивати на референдуму о новом називу државе и да ће влада тражити консензус од свих партија пре него што предлог стави на изјашњавање.
Он је додао да би споразум, за који верује да би могао да буде постигнут у року од годину дана, могао да помогне и у превазилажењу позива на прекрајање политичке мапе региона и ризика од поновног отварања екплозивних политичких и етничких несугласица.