Dimitrov: Makedonija će razmotriti promenu sužbenog naziva
SKOPLJE: Makedonija će razmotriti promenu svog služenog naziva kako bi otklonila protivljenje Grčke njenom članstvu u NATO, izjavio je novoimenovani makedonski ministar inostranih poslova Nikola Dimitrov.
Dimitrov je rekao da je još prerano da se govori o specifičnim predlozima, ali da će se sa grčkim ministrima sastati u sredu, u cilju obnavljanja poverenja između dve susedne zemlje, nakon što je Atina blokirala molbu Makedonije za članstvo u NATO 2008. godine.
"Pitaću Grčku da razmisli kakvog suseda želi - da li žele stabilnu, prijateljsku zemlju koja nudi nadu za demokratiju i pravdu?" rekao je Dimitrov u intevjuu za "Fajnenšel tajms".
"Ako smo dobar sused, onda će, nadam se, političke snage u Grčkoj shvatiti da je ovo istorijska šansa", rekao je makedonski šef diplomatije.
Makedonija, koja sebe naziva Republika Makedonija, revoltira Grčku, koja veruje da taj naziv makeodnske države implicira teritorijalne pretenzije prema severnoj grčkoj oblasti koja se identično zove Makedonija, piše list.
"Fajnenšel tajms" navodi da je bivši makedonski premijer Nikola Grujevski dodatno razbesneo Atinu preimenovanjem aerodroma i autoputa po Aleksandru Velikom, koga Makedonci slave kao nacionalnog heroja.
Grčka vlada koju predvodi levičarska Siriza smatra novu makedonsku vladu kooperativnijom od prethodne, navodi list.
"Sada postoji osnov za veći optimizam i nadamo se napretku tokom susreta ministara inostranih poslova u Atini naredne nedelje", izjavio je neimenovani grčki zvaničnik za "Fajnenšel tajms".
On je, međutim, odbacio mogućnost utvrđivanja vremenskog roka za postizanje kompromisa, s obzirom da je, kako je rekao, to pitanje na stolu više od 20 godina.
Dimitrov je istakao da će građani Makedonije odlučivati na referendumu o novom nazivu države i da će vlada tražiti konsenzus od svih partija pre nego što predlog stavi na izjašnjavanje.
On je dodao da bi sporazum, za koji veruje da bi mogao da bude postignut u roku od godinu dana, mogao da pomogne i u prevazilaženju poziva na prekrajanje političke mape regiona i rizika od ponovnog otvaranja ekplozivnih političkih i etničkih nesuglasica.
