ДА ЛИ ЈЕ ЛЕ ПЕНОВА ДОЧЕКАЛА СВОЈ ЧАС Макрон суочен са изазовом како да заустави десницу
Први круг парламентарних избора у Француској за председника Емануела Макрона представљао је понижење и он је сада суочен са болним избором да ли да одбаци све што има како би зауставио крајњу десницу, или да покуша да спасе оно што је остало од његовог некада доминантног покрета пре него што се преда, пише Политико.
У анализи бриселски портал пише да је Макрон расписао ванредне изборе, након катастрофалног пораза који му је нанела крајња десница на европским изборима у јуну, са само једним циљем, а то је како да заустави посрнуће Француске до крајњих граница, међутим, оцењује се, постигао је управо супротно. Друга по величини европска економија и једина нуклеарна сила ЕУ сада је ближа него икада раније успостављању крајње десничарске владе по први пут, након што је странка Национално окупљање (РН) Марин Ле Пен добила драматичну предност у првом кругу.
Ако избори у другом кругу 7. јула донесу парламентарну већину за њену странку, Француска ће се наћи, оцењује бриселски портал, у непознатим водама. Иако је странка Ле Пенове ублажила неке од својих оштријих позиција, и даље је дубоко скептична према западним главним политичким позицијама.
Победа на овим изборима пружила би снажан подстицај њеним шансама да освоји француско председништво 2027. године. Према анализи института за испитивање јавног мњења Ипсос, пројектовани резултати њене странке ставили су је на домак од доласка на власт. Странка је у првом кругу добила 33,2 одсто гласова, што значи да би крајња десница могла да добије између 230 и 280 места у парламенту, наводи институт. С обзиром да је праг за добијање апсолутне већине у парламенту 289 места, крајња десница би чак могла да буде у позицији да формира владу за недељу дана, са 28-годишњим лидером Националног окупљања Жордан Барделом као премијером. Сада је питање да ли било шта, или било ко, то може да заустави.
Колико ће се Ле Пенова приближити апсолутној већини зависи од тога како ће друге странке, и Макрон, реаговати на њену велику победу. Остављају ли разлике по страни и уједињују се да би победили крајњу десницу? Макроновои кандидати за скупштину су елиминисани у половини од 577 изборних јединица у Француској. Макронова центристичка парламентарна група требало би да се смањи са 250 посланика на мање од 100 у Народној скупштини. Сада се његови центристички савезници суочавају са огромним притиском да се повуку из трке у многим областима и саветују своје присталице да гласају за левичарски савез, који укључује крајње левичарске радикале, у покушају да победе Ле Пен, али је питање да ли ће у томе успети.
