Бразилски сој "напао" и Европу, шта се зна о њему
БОН: Медији стално извештавају о новим, још опаснијим мутацијама корона вируса, а један од њих за кога се наглашава да је посебно опасан и заразан јесте П.1, познатији као бразилски сој.
Поуздана интернет база за проверу медицинских података „Пубмед“ Америчке националне медицинске библиотеке која сакупља медицинске чланке из читавог света, до почетка априла није нашла посебно много научних података о соју вируса П.1 као једној од бројних варијанти вируса короне, пише Дојче веле (DW).
Ипак, база података наводи научни рад са севера Бразила који показује да се тај сој понаша нетипично и да би се могло закључити да је заразнији од "класичне" варијанте.
Вирус се у Бразилу заиста шири вртоглавом брзином и према подацима од 8. априла у тој земљи било је заражено преко 13 милиона особа, на 211 милиона становника, а такође је и број умрлих драстично порастао - почетком јануара је умирало по око 1.000 особа сваког дана, а сада их је већ и по 3.000, наводи DW.
DW додаје да сви подаци указују да би за ово стање могао бити одговоран П.1, али и да треба узети у обзир да је здравствени систем у Бразилу готово пред колапсом, да је само претпоставка која се преноси у медијима како је тамо већ 90 оболелих од тог новог соја, као и да је немогуће проверавати генетски код вируса код сваког оболелог.
Сој П.1 је утврђен 10. јануара у Бразилу и на вирусу САРС-КоВ-2 је створио већ 17 мутација од којих су три на "бодљикавом" протеину, по чему се може закључити да тако лакше продире у људске ћелије, а најпроблематична је мутација Е484К, која, опет како се претпоставља, може довести до обољења и оних особа које су већ преболеле корону и које су створиле имунитет.
Тај закључак је донет на основу чињенице да се сој П.1 посебно шири по бразилској савезној држави Манаус, јер је тамо много особа оболело од короне већ у првом таласу пандемије.
Према досадашњим искуствима из других земаља, лекари наводе да овај сој не изазива тежу клиничку слику, али тешко је дати дефинитиван одговор баш због заразности и претрпаности болница, док више смртних случајева може бити и резултат тога што нема довољно респиратора и места на одељењима интензивне неге.
И када је делотворност вакцина у питању, још нема једноставног одговора, пише DW и додаје да је познато како оне произвођача АстраЗенеке и Бајонтека у лабораторијским условима стварају антитела и против соја П.1, али је познато и да имунизоване особе могу бити "нападнуте" вирусом, али да је онда ток болести много блажи, па се може рећи да оне делују против соја П.1.
О томе се још интензивно спроводе истраживања, наводи Дојче веле.
