Аустријанци сутра одлучују о будућем политичком курсу

Право гласа имају сви аустријски држављани који су на дан избора напунили 16. годину живота, а према подацима Министарства унутрашњих послова то је укупно 6.401.304 грађана.



На овим превременим парламентарним изборима, који се одржавају годину дана пре регуларног истека мандата владе коју су чинили Социјалдемократска партија Аустрије (СПО) и ОВП, издат је рекордан број гласачких листића за гласање путем поште – чак 889.193, тако да ће у недељу увече, приликом саопштавања прелиминарних, коначних резултата изостати око 780.000 гласова, који ће бити преебројани, како закон налаже, у понедељак.



Пошто се, према истраживањима јавног мњења, очекује јасан резулат око првог места, али зато можда "борба" за другу позицију, и цензус, тих 14 одсто гласачког тела моћи ће да утиче на ко ће ући у скупштину од малих странака, али и ко би могао бити други.



Када је реч о гласачким листићима за гласање путем поште занимљиво је да ће сви бирачи, осим једног моћи да гласају.



Наиме, један Аустријанац из покрајине Бургенланд неће моћи да гласа у недељу, пошто му је неко украо гласачки листић за гласање путем поште.



Пошто закон не предвиђа издавање дупликата, он неће имати право гласа.



На парламентарним изборима кандидује се укупно 10 странака на нивоу целе Аустрије, од којих свега шест има шансе да уђе у парламент, а то су Народна партија (ОВП) Себастијана Курца, СПО Кристијана Керна, ФПО Хајнц-Кристијана Штрахеа, Зелени које предводи у изборној трци Улрике Луначек, Неос на чијем челу је Матијас Штролц, као и "Листа Пилц" коју коју је непосредно пред изборе основао некадашњи високи функционер и посланик Зелених Петер Пилц.



Изборна места отварају се, у Бечу од 7 часова и отворена су до 17 сати, док су у појединим покрајинама краћа радна времена од 8 до 16, или чак само до 14 сати, у зависности од броја бирача.



Прве процене аустријски медији објавиће у 17:30, а прелиминарни коначни резултат Министарство унутрашњих послова саопштава после 19:30 часова.



Превремени парламентарни избори расписани су након што СПО и ОВП нису више, након дугогдоишњег владања уз сталне свађе, да се договоре о наставку вођења земље.



Одмах након одлуке о расписивању избора у ОВП дошло је до потпунер реформе странке, пошто ју је преузео најмлађи члан у влади Себастијан Курц.



Он је условио предвођење странке комплетном реформом, која је предвиђала да се све одлуке ставе у надлежностзи лидера.



Иначе Курц је, оласком на челу странке, донео и огроман скок подршке ОВП.



Пре промене на челу странке ОВП је могла да рачуна да ће се борити за другу позицију на политичкој сцени, и то уз предност ФПО.



Након што је Курц преузео странку, чак и променио њене боје из црне у тиркизну, ОВП је у свим истраживањима уживала подршку од 33 одсто бирача.



Тако да се очекује, а и према кладионицама је то најизвесније, да ће ОВП убедљиво победити, и да ће освојити више од 30 одсто гласова.



На другој позицији, према истраживањима је тренутно ФПО са око 25 одсто подршке. 



Наиме до скоро се водила борба између СПО и ФПО око другог места, али су социјалдемократе "пале" због афере око вођења прљаве кампање против Курца.



Наиме, саветник странке за ове изборе, Израелац Тал Зилберштајн, који је у својој земљи ухапшен због корупције и прања новца, организовао је фејсбук профиле преко којих је ширио неистине о противничком кандидату и то новцем странке.



Та афера довела је до пада СПО у истраживањима, што ће с еодразити на изборни резултат, јер се прогнозира да ће социјалдемократе бити трећа снага.



У таквој констелацији, а из због сталних спорова ОВП и СПО, најизвеснија влада је коалиција ОВП и ФПО.



Након 2000., када је тадашњи канцелар Волфганг Шисел формирао владу са ФПО и због тога Аустрија била изложена билатералним санкцијама чланица ЕУ, 17 година касније Аустрија би поново могла добити владу са слободарцима, који се у западним медијима приказују као антиевропска странка и радикално десничарска партија.



Од прошлих председничких избора, међутим, ФПО је променио политички курс по питању ЕУ, те је и током предизборне кампање Штрахе јасно поручио да странка није против ЕУ, већ против њене централизације и да жели да се очува Унија, као федерална конструкција са већим националним овлашћењима.



Што се оптужби везаних за кокетирањем са нацистичком прошлошћу тиче ФПО није успела да се ослободи чланова који и даље маштају о неславној прошлости.



Иначе Курц је од почетка избегличке кризе преузео мноштво захтева које је имала ФПО, пре свега у вези миграције, то јест оштрог курса у заустављању миграционог таласа.



За прелазак цензуса овај пут бориће се странка Зелених, која се нашла, пред изборе, суочена са одласком кључних људи, а тако и Пилца, па је значајно опала подршка, те се не очекује да ће задржати двоцифрени резултат.



Цензус би требало да пређе и Неос, странка која заступа либералну политику, као и Пилц, који је познат у Аустрији као посланик који открива афере.