„Антигона 1918” и опера „Риголето” у СНП-у

- Ова, другачија верзија Софоклове „Антигоне“, смештена у 1918. годину, у време када се као и много пута пре и касније, на нашим просторима чинило да се поуздано зна ко су победници а ко поражени, када су много пута људски и божји закони били сукобљени, говори о породичној драми која се претвара у трагедију - указује редитељ Милан Нешковић на временски оквир и контекст ове представе.

По речима редитеља, ово није прича о рату, већ о ономе што се догађа после рата на глобалном нивоу, али се све преплиће кроз судбину једне проширене породице. Нешковића занима тренутак када су се преживели појединци вратили својим кућама „на чијим су се праговима догодили бројни злочини, толики да у ’Књизи о Милутину’ Данко Поповић чак пита ’да се ми о Турке не огрешисмо’... Страхотни злочини због којих је итекако јака жеља за осветом“.

Антигона у овој представи не жели да се определи, те намерава да обојицу браће, и оног који је ратовао на српској, и оног другог који се борио на аустроугарској страни, достојно сахрани, упркос забрани.

Улоге тумаче: Милица Грујичић (Антигона), Ненад Пећинар (Креонт), Тања Пјевац (Исмена), Бранислав Јерковић (Хемон), Милан Ковачевић (Тиресија) и Сања Микитишин (Еуридика). У улози Хора, прво као у оличењу античког хора, затим војске из 1918, као и представника народа данас, појављују се Вукашин Ранђеловић, Драган Којић, Јована Плескоњић, Марко Савковић и Александра Пејић.

Вердијева опера “Риголето” на репертоару је у среду 26. фебруара, и биће изведена у 19 часова на сцени “Јован Ђорђевић” СНП -а. Ову оперу је режирао Александар Николић, гост из Београда, а диригент је Микица Јевтић. Верди је компоновао “Риголета” инспирисан драмом Виктора Игоа „Краљ се забавља“, коју је Франческо Марија Пијаве прерадио у оперски либрето. “У том делу композитор је постигао оно што успева само највећима: спојити трагично и комично у шекспировском стилу. Откад је праизведен у Театру ла Фениче у Венецији, 11. марта 1851, пуних 168 година се изводи на светским оперским сценама”, подсећају у СНП -у.

-Четири учесника у драматичном току догађаја: увређени отац Риголето, заслепљен мржњом и жељом за осветом, његова кћи Ђилда, још увек заљубљена у свог заводника, за којег жртвује и свој живот. Мадалена, сестра хладног најамљеног убице Спарафучила, такође заљубљена у војводу заводника и сам војвода од Мантове, ласцивна, површна личност, коју је сјајно окарактерисала банална арија “Жена је варљива”, остварују споменуту завршну сцену. Свака од личности не само да има особен карактер, већ се на својствен начин односи према догађајима на сцени. Све те емотивне односе изразити музиком, сјединити те вокалне мелодије различитог изражајног карактера у музичку целину, могао је само велики мајстор - наводи Душан Плавша о познатом завршном квартету из ове опере.

Војвода од Мантове је Саша Штулић, а Риголето, дворска луда, је Жељко Р. Андрић, док Ђилду, Риголетову ћерку, тумачи Дарија Олајош Чизмић. Спарафучиле, бандит, је Горан Крнета, а Мадалена, његова сестра, је Јелена Кончар. У осталим улогама су Страхиња Ђокић, Никола Баста, Маја Андрић, Бранислав Станков, Игор Ксионжик, Владимир Зорјан и Марија Митић Васић. Учествује мушки Хор и Оркестар Опере и Балет СНП-а. Хор припрема Весна Кесић Крсмановић.

Н. П-ј.