„Antigona 1918” i opera „Rigoleto” u SNP-u

- Ova, drugačija verzija Sofoklove „Antigone“, smeštena u 1918. godinu, u vreme kada se kao i mnogo puta pre i kasnije, na našim prostorima činilo da se pouzdano zna ko su pobednici a ko poraženi, kada su mnogo puta ljudski i božji zakoni bili sukobljeni, govori o porodičnoj drami koja se pretvara u tragediju - ukazuje reditelj Milan Nešković na vremenski okvir i kontekst ove predstave.

Po rečima reditelja, ovo nije priča o ratu, već o onome što se događa posle rata na globalnom nivou, ali se sve prepliće kroz sudbinu jedne proširene porodice. Neškovića zanima trenutak kada su se preživeli pojedinci vratili svojim kućama „na čijim su se pragovima dogodili brojni zločini, toliki da u ’Knjizi o Milutinu’ Danko Popović čak pita ’da se mi o Turke ne ogrešismo’... Strahotni zločini zbog kojih je itekako jaka želja za osvetom“.

Antigona u ovoj predstavi ne želi da se opredeli, te namerava da obojicu braće, i onog koji je ratovao na srpskoj, i onog drugog koji se borio na austrougarskoj strani, dostojno sahrani, uprkos zabrani.

Uloge tumače: Milica Grujičić (Antigona), Nenad Pećinar (Kreont), Tanja Pjevac (Ismena), Branislav Jerković (Hemon), Milan Kovačević (Tiresija) i Sanja Mikitišin (Euridika). U ulozi Hora, prvo kao u oličenju antičkog hora, zatim vojske iz 1918, kao i predstavnika naroda danas, pojavljuju se Vukašin Ranđelović, Dragan Kojić, Jovana Pleskonjić, Marko Savković i Aleksandra Pejić.

Verdijeva opera “Rigoleto” na repertoaru je u sredu 26. februara, i biće izvedena u 19 časova na sceni “Jovan Đorđević” SNP -a. Ovu operu je režirao Aleksandar Nikolić, gost iz Beograda, a dirigent je Mikica Jevtić. Verdi je komponovao “Rigoleta” inspirisan dramom Viktora Igoa „Kralj se zabavlja“, koju je Frančesko Marija Pijave preradio u operski libreto. “U tom delu kompozitor je postigao ono što uspeva samo najvećima: spojiti tragično i komično u šekspirovskom stilu. Otkad je praizveden u Teatru la Feniče u Veneciji, 11. marta 1851, punih 168 godina se izvodi na svetskim operskim scenama”, podsećaju u SNP -u.

-Četiri učesnika u dramatičnom toku događaja: uvređeni otac Rigoleto, zaslepljen mržnjom i željom za osvetom, njegova kći Đilda, još uvek zaljubljena u svog zavodnika, za kojeg žrtvuje i svoj život. Madalena, sestra hladnog najamljenog ubice Sparafučila, takođe zaljubljena u vojvodu zavodnika i sam vojvoda od Mantove, lascivna, površna ličnost, koju je sjajno okarakterisala banalna arija “Žena je varljiva”, ostvaruju spomenutu završnu scenu. Svaka od ličnosti ne samo da ima osoben karakter, već se na svojstven način odnosi prema događajima na sceni. Sve te emotivne odnose izraziti muzikom, sjediniti te vokalne melodije različitog izražajnog karaktera u muzičku celinu, mogao je samo veliki majstor - navodi Dušan Plavša o poznatom završnom kvartetu iz ove opere.

Vojvoda od Mantove je Saša Štulić, a Rigoleto, dvorska luda, je Željko R. Andrić, dok Đildu, Rigoletovu ćerku, tumači Darija Olajoš Čizmić. Sparafučile, bandit, je Goran Krneta, a Madalena, njegova sestra, je Jelena Končar. U ostalim ulogama su Strahinja Đokić, Nikola Basta, Maja Andrić, Branislav Stankov, Igor Ksionžik, Vladimir Zorjan i Marija Mitić Vasić. Učestvuje muški Hor i Orkestar Opere i Balet SNP-a. Hor priprema Vesna Kesić Krsmanović.

N. P-j.