Зоран Мандић: Прекретница пенал

ако је снажан и прецизан, не оставља голману много начина да га заустави. Но, одбрана (као и промашаја, наравно) има, али се вероватно једном у деценији у сениорској конкуренцији деси да голман код пенала ухвати “живу” лопту, а то је пошло за рукама најбољем чувару мреже на 53. Дневниковом турниру, Зорану Мандићу из победничке екипе Лампоне Меридиан. То се десило у четвртфиналном сусрету, Лампоне – НС гипс тим.

- Мислим да је то била прекретница за мој тим, јер смо се на том мечу доста мучили. Онда, након трећег корнера, при резултату 1:0 за нас, ухватио сам “живу”лопту и сачувао вођство, испотавило се и победу. Након тог, чини ми се кључног момента, у полуфиналу и финалу нисам имао много посла, а наш квалитет је дошао до изражаја и мислим да смо заслужено подигли победнички пехар – каже Зоран Мандић.

Овај тридесетшестогодишњи Новосађанин, иначе голман клуба малог фудбала Танго, занимљиво, никада није стао на велики гол. Љубав према малом фудбалу је велика, али уз подршку породице стигне да усклади пословне са спортским обавазама. Мада је у последњој деценији редован учесник “Дневниковог” турнира, ово му је први пут да је проглашен за најбољег голмана.

- Заиста сам срећан због тога, када видим листу имена ко је све био најбољи голман турнира, попут Ћурка, Антонића, Димитрова  и осталих врло леп осећај је бити у таквом друштву – каже Зоран.

Поред задовољства, окренуо се и на другу страну турнирске медаље.

- Апсолутно не подржавам то што су неке нездовољне екипе напустиле турнир. Ако се почне, игра се до краја. Били су незадовољни жребом, хтели су да буду повлашћени иако су кикснули у својим групама, тачније нису заузеле прва места. Са друге стране, сматрам да би требало увести правило да је фаул након петог корнера – пенал. То би, убеђен сам, утицало да игра буде лепша. У финалу, рецимо, и моја екипа, након што је повела, “убијала” је игру честим фауловима. То ће сви радити, ако им правила то дозвољавају – сматра најбољи голман минулог “Дневниковог” турнира.

Д. Кнежић