За још једну "експлозију" на Спенсу, Милоше
Нови Сад само на један начин може да проструји кроз све и вапи за тим да га онај ко га кошаркашки најбоље познаје и у наредном периоду узме под своје и чува на сигурном.
Имали су кошаркаши Војводине ове сезоне прилику да се суоче са тим шта значи велика екипа у настајању. Драматичне утакмице, велике победе и квалитетне игре само су један део корпуса приче, усмерене ка томе да се кошаркашки анестезирани Нови Сад подигне на ноге и прохода.
Други део није за оне са слабим желуцем. Биће добро познатог "случаја Вршац" с почетка сезоне, биће и "случаја Ваљево", или оног суперлигашког с краја сезоне, када су усред плеј-офа АБА 2 лиге Новосађима заказане утакмице домаћег шампионата. Биће и подвале са Јадрана, када је одлучено да само један АБА 2 лигаш има шансу за виши ранг, иако се све време причало о другачијем сценарију.
На крају, десиће се и реванш у Суботици, са свим оним што је са собом носио, када је делиоце правде претворио у "ђавоље адвокате", тако да је учињено то да је Војводина у свакој од четвртина за два-три минута брзо улазила у бонус. Само што, по угледу на Кијану Ривса из истоименог филма, ови "правници" на крају нису имали унутрашњу потребу да грешке исправљају.
За разлику од prеthodnih случајева, црвено-бели су овде стали. Судијска пиштаљка била је превише из простог разлога што се свирала пречесто. Све то била је сурова реалност за новосадски тим и доказ колико логистика игра улогу на највишим нивоима.
Кроц цео тај процес, од колектива који се бори да извуче живу главу и остане бар у КЛС, до једне степенице која је водила у АБА лигу, веома важну улогу имао је тренер Војводине Милош Исаков-Ковачевић. Како је растао тим, тако је растао и он сам и све је било створено да се историја испише у "Дудовој шуми". И то на онај препознатљив начин његове Војводине, најопасније када је сатерана уза зид, и када са отвореним чељустима прождире сваког ко пробуди њен инстинкт за преживљавање.
Баш то је учинио Спартак тријумфом у финалу. Новосадски тим се сада налази у дефанзиви свог вишегодишњег плана, уз неизвесност колики ће бити буџет за следећу сезону, због нејасно дефинисаних правила АБА лиге у будућности. Можда се највиши ранг поново затвори. Сада је изгледније да ће тако бити. Изгледније је да ће то утицати и на креирање састава, у којем неће бити неких који су ове сезоне носили црвено-бели дрес.
Али, мора бити оног ко њима командује.
,,Од малих, до већих неправди, прошлих и оних које ће тек наступити..."
Абалигашка Војводина тешко може да се замисли без Исаков-Ковачевића, који је био ту и када су трибине Спенса биле празне у корона години. Доживео је да тај његов Спенс обори рекорд према броју гледалаца АБА 2 лиге и све захваљујући његовим способностима на кормилу, што ће посебно апострофирати после пораза од Спартака у финалу.
- Памтим Канингемов продор на 61:67, украдену лопту Ракићевића, затим Савићеву тројку и "експлозију" 6.000 људи. То памтим, мало сам субјективан, али то враћам увече - описао је млади стратег колико осећа дворану у којој је сазидао свој тренерски "си ви", приликом једне упечатљиве секвенце из прве утакмице борбе за титулу.
У тим речима, одзвањао је осећај задовољства због коначног буђења специфичне и летаргичне новосадске публике, у комбинацији са разочарањем због крајњег епилога и тога што посао није завршен.
Од "нуле" до 6.000 на трибинама, од борбе за опстанак, до борбе за трон. Од малих, до оних већих неправди, прошлих и оних које ће тек наступити. Од Вршца и Ваљева, до Суботице. Од муља српске кошарке, до перфиднијег и бахатијег неравноправног регионалног третмана.
Свакоме би ваљда било доста и свако би се на овај или онај начин заситио тога да константно буде на ветрометини, жртва несређених организација и правила такмичења, кошаркашког екосистема.
Међутим, други пут не постоји. Нови Сад само на тај начин може да проструји кроз све то и вапи за тим да га онај ко га кошаркашки најбоље познаје и у наредном периоду узме под своје и чува на сигурном.
И нико не гарантује да се опет неће десити да неки "ђавољи адвокат" покуша да се дрзне да утиче на тај пут.
Само што ће у овом случају бити још спремнији, јер је научио и себе и оне којима верује да је неправда само погон. Баш тај момак чија је изјава да ће у Нови Сад довести Партизан и Црвену звезду са подсмехом прихваћена, да би му неколико година касније Жељко Обрадовић стиснуо руку, не верујући шта му је са својом четом приређивао 35 минута.
Зато је потребно да остане. За абалигашку Војводину.
За још једну "експлозију" на Спенсу, Милоше.
В. М. Петровић