Za još jednu "eksploziju" na Spensu, Miloše

Imali su košarkaši Vojvodine ove sezone priliku da se suoče sa tim šta znači velika ekipa u nastajanju. Dramatične utakmice, velike pobede i kvalitetne igre samo su jedan deo korpusa priče, usmerene ka tome da se košarkaški anestezirani Novi Sad podigne na noge i prohoda.

Drugi deo nije za one sa slabim želucem. Biće dobro poznatog "slučaja Vršac" s početka sezone, biće i "slučaja Valjevo", ili onog superligaškog s kraja sezone, kada su usred plej-ofa ABA 2 lige Novosađima zakazane utakmice domaćeg šampionata. Biće i podvale sa Jadrana, kada je odlučeno da samo jedan ABA 2 ligaš ima šansu za viši rang, iako se sve vreme pričalo o drugačijem scenariju.

Na kraju, desiće se i revanš u Subotici, sa svim onim što je sa sobom nosio, kada je delioce pravde pretvorio u "đavolje advokate", tako da je učinjeno to da je Vojvodina u svakoj od četvrtina za dva-tri minuta brzo ulazila u bonus. Samo što, po ugledu na Kijanu Rivsa iz istoimenog filma, ovi "pravnici" na kraju nisu imali unutrašnju potrebu da greške ispravljaju.

Za razliku od prethodnih slučajeva, crveno-beli su ovde stali. Sudijska pištaljka bila je previše iz prostog razloga što se svirala prečesto. Sve to bila je surova realnost za novosadski tim i dokaz koliko logistika igra ulogu na najvišim nivoima.

Kroc ceo taj proces, od kolektiva koji se bori da izvuče živu glavu i ostane bar u KLS, do jedne stepenice koja je vodila u ABA ligu, veoma važnu ulogu imao je trener Vojvodine Miloš Isakov-Kovačević. Kako je rastao tim, tako je rastao i on sam i sve je bilo stvoreno da se istorija ispiše u "Dudovoj šumi". I to na onaj prepoznatljiv način njegove Vojvodine, najopasnije kada je saterana uza zid, i kada sa otvorenim čeljustima proždire svakog ko probudi njen instinkt za preživljavanje.

Baš to je učinio Spartak trijumfom u finalu. Novosadski tim se sada nalazi u defanzivi svog višegodišnjeg plana, uz neizvesnost koliki će biti budžet za sledeću sezonu, zbog nejasno definisanih pravila ABA lige u budućnosti. Možda se najviši rang ponovo zatvori. Sada je izglednije da će tako biti. Izglednije je da će to uticati i na kreiranje sastava, u kojem neće biti nekih koji su ove sezone nosili crveno-beli dres.

Ali, mora biti onog ko njima komanduje. 

,,Od malih, do većih nepravdi, prošlih i onih koje će tek nastupiti..."

Abaligaška Vojvodina teško može da se zamisli bez Isakov-Kovačevića, koji je bio tu i kada su tribine Spensa bile prazne u korona godini. Doživeo je da taj njegov Spens obori rekord prema broju gledalaca ABA 2 lige i sve zahvaljujući njegovim sposobnostima na kormilu, što će posebno apostrofirati posle poraza od Spartaka u finalu.

- Pamtim Kaningemov prodor na 61:67, ukradenu loptu Rakićevića, zatim Savićevu trojku i "eksploziju" 6.000 ljudi. To pamtim, malo sam subjektivan, ali to vraćam uveče - opisao je mladi strateg koliko oseća dvoranu u kojoj je sazidao svoj trenerski "si vi", prilikom jedne upečatljive sekvence iz prve utakmice borbe za titulu.

U tim rečima, odzvanjao je osećaj zadovoljstva zbog konačnog buđenja specifične i letargične novosadske publike, u kombinaciji sa razočaranjem zbog krajnjeg epiloga i toga što posao nije završen.

Od "nule" do 6.000 na tribinama, od borbe za opstanak, do borbe za tron. Od malih, do onih većih nepravdi, prošlih i onih koje će tek nastupiti. Od Vršca i Valjeva, do Subotice. Od mulja srpske košarke, do perfidnijeg i bahatijeg neravnopravnog regionalnog tretmana. 

Svakome bi valjda bilo dosta i svako bi se na ovaj ili onaj način zasitio toga da konstantno bude na vetrometini, žrtva nesređenih organizacija i pravila takmičenja, košarkaškog ekosistema. 

Međutim, drugi put ne postoji. Novi Sad samo na taj način može da prostruji kroz sve to i vapi za tim da ga onaj ko ga košarkaški najbolje poznaje i u narednom periodu uzme pod svoje i čuva na sigurnom.

I niko ne garantuje da se opet neće desiti da neki "đavolji advokat" pokuša da se drzne da utiče na taj put.

Samo što će u ovom slučaju biti još spremniji, jer je naučio i sebe i one kojima veruje da je nepravda samo pogon. Baš taj momak čija je izjava da će u Novi Sad dovesti Partizan i Crvenu zvezdu sa podsmehom prihvaćena, da bi mu nekoliko godina kasnije Željko Obradović stisnuo ruku, ne verujući šta mu je sa svojom četom priređivao 35 minuta.

Zato je potrebno da ostane. Za abaligašku Vojvodinu.

Za još jednu "eksploziju" na Spensu, Miloše.

V. M. Petrović