ВОШИН ТРНОВИТ ПУТ Од понора до историјског успеха
Нагомилани дугови и не толико светла будућност кошаркашког колектива у другом највећем граду кошаркашке земље. Тако је до пре само коју годину изгледао клуб који је током своје турбулентне историје имао привилегију да га води један од највећих светских умова свих времена у овом спорту, Душан Дуда Ивковић.
Таква прошлост обавезивала је Војводину да направи заокрет у односу на сивило које је трајало од почетка деведесетих, готово пуних 30 година. Поготово тад, али ни у „златно“ време крајем осамдесетих, када су управо Дудини ученици били међу пет најбољих у оној суперквалитетној лиги Југославије, Војводина у дугогодишњој историји, која датира од 1948. године, није могла да се назове шампионом, а да то не укључује освајање нижих рангова.
На то се чекало 76 година. Новосадски тим је доминантно освојио Кошаркашку лигу Србије (КЛС) и то већ након прве сезоне финансијске консолидације, када је наспрам себе имао абалигашки суперпројекат у виду ривала из покрајине, Спартака, као и двоструког узастопног шампиона, Златибор.
Све то поклопило се са доласком Жељка Ребраче, који је ентузијазам из играчких дана, када му није било равног на тлу Европе на центарским позицијама, пренео и на функционерску улогу. Само што је постао председник Кошаркашког клуба Војводина лета 2022. године, наговестио је напад на највиши пласман, како у домаћим, тако и у регионалним оквирима.
У разговору за „Дневник“ није могао да сакрије задовољство, највише због трновитог пута, кроз који је Војводина морала да корача од почетка његовог мандата. Како је рекао, није било уопште једноставно.
– Историјски успех. Када смо пре две године направили петогодишњи план, желели смо да све то има органски и природни пут напретка, да не буде балон, који ће успут да се издува. Са свим дуговима у којима је клуб био у том моменту, није било лако изборити се. Враћати дугове и у исто време бити компетитиван... Тешко је било. Оформљен је тим људи, који је имао невиђену жељу да врати Војводину на место где заслужује да буде, где Нови Сад као град заслужује да буде – рекао је Ребрача.
Од оснивања клуба до пехара у КЛС, прошло је 76 година, због чега успех има и додатну тежину. Као и због начина на који је остварен.
– Када вратим уназад 20 месеци и оно кроз шта смо све пролазили заједно, колико су људи давали себе за све ово... Војводина никад до сада није била првак. Значи много за те момке, који су дали све од себе, за стручни штаб, Нови Сад и војводинаше који чекају да се клуб врати на највиши ниво. Треба да будемо поносни на све што смо урадили.
Колико год пријали успех и звање најбољег, прослављени кошаркаш истакао је да је то само прва од две степенице, зацртане да буду прескочене у овој сезони. Наредна је трофеј у АБА 2 лиги и промоција у елитни ранг Јадрана.
– Ово није крај, већ почетак нечега, због резултата који треба тек да дођу. Захвалио бих се Граду Новом Саду и Милошу Вучевићу, иницијатору свега што треба да допринесе томе да Војводина буде у позицији да осваја највеће трофеје – закључио је Ребрача.
Вук-Милош Петровић