Бивши играч Бечеја Сигмунд Богдан довео децу из Сао Паола на припреме крај Тисе

Тим поводом загребали смо мало по историји најуспешнијег бечејског спортског колектива и подсетили се да је 1993. године бард војвођанске музике Звонко Богдан довео деветнаестогодишњег сина Сигмунда из матичног суботичког Спартака да бруси ватерполо таленат у моћном Бечеју. Прво је Сигмунд играо за други бечејски клуб Јодну бању, која је вођена са клупе Александром Крстоношићем освојила титулу аматерског првака Југославије, после чега је уврштен у редове старијег брата. Уследило је са Бечејом играње у финалу купа, па каљење у шампионату. Стварањем „дрим тима“ крај Тисе 1995. таленатовани Сигмунд Богдан се преселио у новосадску Војводину, а сезону касније прешао је у Италију и после му се изгубио ватерполо траг.

- Играо сам једну сезону у Ђенови за Нерви, а онда се преселио у САД, где сам на Флориди радио све и свашта у угоститељству. Пуних осам година сам остао у том послу, где сам кренуо од најниже рангираног у кихињи, до шефа кухиње и mеnayеra ресторана. У ватерполо сам су изненада укључио радом у средњој школи Сент Ендрјус. Задовољни су били мојим радом, а и ја враћањем спортској љубави. Некакао у то време 2008. године родила ми се ћерка Софија, а годину дана касније супруга Вероника је добила добар посао у њеном Бразилу и преселили смо се у Рио. После краћег рада у мање рејтингованим клубовима, нашао сам се у за бразилске прилике, великом Фламенгу. Иако ватерполо у Бразилу није профитабилан спорт, успео сам да ангажовањем у атрактивном спорту обезбедим средства за живот. Поново смо због жене морали у нову селидбу. Сада смо се обрели у Сао Паолу. Испоставило се да је то било добро и за мене, јер су у Сао Паолу нешто организованији у ватерполу -  у пар реченица сложио је четврт века живота Сигмунд Богдан.

Скућио се наш саговорник већ три године у јеврејском клубу Хебраика. Лане их је довео у родну Суботицу, били су и у Београду, али и  у Мађарској. Ове године је после разговора са новим председником ВСВ и саиграчем из Бечеја Гораном Крстоношићем, одлучио да бројну експедицију доведе крај Тисе и покаже где је он играо ватерполо.

Земља спорта

Бразил је земља спорта, али фудбала, кошарке, одбојке, док је ватерполо још увек у великом застатку за водећим светским силама.

- Уочи Олимпијаде 2016. године у Рију узбуркала се ситуација и у ватерполу. Ангажовањем Бечејца Мирка Блажевића за селектора и враћањем Фелипеа Перонеа из Шпаније кренуло се са „мртве тачке“, касније је стигао и Ратко Рудић за кормилара бразилског брода, али то је још увек далеко од поменутих спортова. Признају у Бразилу Србима да су „ванземаљци“, али се не труде превише да им се приближе. Ватерполо још увек тражи своје место у Бразилу - вели Сигмунд Богдан.

- Наш клуб може да окупи двадесетак младих играча, па смо експедицији прикључили још толико из комшијског клуба Атлетик Паулистано узраста од 2004. до 2008. годишта, међу којима је и пет девојака. Од пет тренера, ту је и Камила Педроза, без сумње највеће ватерполо име бразилског женског ватерпола, која је била интеренационалац и грчкој Глифади, Олимпијакосу, освојила ЛЕН трофеј, играла на Олимпијади... Остајемо у Бечеју до данас, викенд ћемо провести у Београду, а у понедељак летимо за Херцег Нови и у Игалу ћемо се припремати наредних десетак дана уз то поетити Дубровник, Котор, Тиват... Ово и слична путовања су у склопу нашег рада са младима у Бразилу. Чланством у клуб деца стичу право да упражњавају спортове по жељи. Није то као овде у Србији, где се примењује уходани систем рада, него ми тренери морамо да будемо изузетно флексибилни и, између осталог, планирамо и оваква путовања. А ја сам, сећам се, од десете године у Спартаку свакодневно одлазио на тренинге и само пливао, пливао, касније и у теретани дизао тегове, па онда рад на техници, тактици... Зато смо ми у Србију ту где јесмо у ватерполу -  јасан је популарни Зиги.

Са Сигнундом је у Србију стигла и његова једанаестогодишња ћерка Софија, али је она продужила код бабе Мирјане и деда Звонка да ужива у њиховом друштву.

- Супруга Вероника долази 20. јула и после недељу дана враћају се за Сао Паоло. Тада ће ћерка Софија, која разуме српски, али га тешко говори, бити преводилац мами. Ја остајем до 7. августа. Јер, кад ова група оде, 21. јула ми стиже друга и они ће бити лоцирани у Суботици до 29. августа, а онда одлазимо у Будимпешту, где ће се одржати познато јеврејско такмичење Макабијада. Крајем августа и почетком септембра следи ми пут у Порторико са селекцијом 2001. годишта - износи нам своје оволетошње крстарење „капетан“ Сигмунд Богдан и наставља са ивице базена да показује деци поједине покрете и појашњава на чистом португалском, као што су то њему говорили пре четврт века.

На крају нам је рекао да је силом прилика постао полиглота. У Италији је брзо научио италијански и данас се њиме служи. У САД је отишао са добрим знањем енглеског, али на Флориди у угоститељству је, због Кубанаца и Мексиканаца, језик „нумеро уно“ шпански, док му је португалски због супруге Бразилке постао породични.                             

Текст и фото: Властимир Јанков