ОПЕТ СКАНДАЛОЗАН НАПАД НА ЂОКОВИЋА У АУСТРАЛИЈИ „За Новака навијају Срби и људи са упитним укусом“
Новинари не престају новинари да пишу текстове о Новаку Ђоковићу у којима покушавају да оспоре његов успех, умање његово умеће на магичном правоугаонику.
Ни после новог успеха и пласмана у полуфинале Аустралијан опена до којег је стигао повређен, није писано о Ђоковићу као позитивном примеру у спорту. Напротив.
У критиковању Новака Ђоковића предводе аустралијски медији који као да се утркују ко ће са више непоштовања да пише о Нолету.
У једном тексту који је освануо на порталу News.com.au, аутор Сем Кленч на почетку пише:
Када Новак Ђоковић оде у пензију, вероватно у доби око 57 година (под претпоставком да се његови надљудске моћи колена и плућа коначно сведу на ниво обичног смртника), нећу га ни најмање жалити. И покушавам да схватим зашто.
Овај момак је несумњиво најбољи тенисер икада. Могао је да се повуче пре три године и са тако много освојених гренд слем титула већ би решио расправу. Ради ствари са рекетом које пркосе здравом разуму и понекад се чини да крши законе физике.
Овај 37-годишњак је победио Карлоса Алкараса у четири сета у четвртфиналу, чиме је одржао живу своју наду о освајању 11. титуле на Аустралијан опену и рекордне 25. гренд слем титуле.
То би требало да се осећа као све ређа привилегија, посматрати некога ко има тако задивљујући таленат. Све преостале сезоне које ће Ђоковић имати требало би да буду драгоцене. Зашто онда његове партије на терену изазивају исту емоционалну реакцију као, на пример, пражњење машине за прање судова?
У даљем тексту се наводи:
- Ђоковић има све вештине, и ненадмашан рекорд да их потврди, а опет некако су његове игре... обичне? Досадне? Ако је, рецимо, бекенд Жастин Енан Арден био поезија (и јесте био), Ђоковићев је основан, компетентан, потпуно немаштовит - проза. Можете рећи исто за његове ударце са основне линије уопште, и за његово кретање по терену, и за његов сервис, и за немилосрдан начин на који меље своје противнике. Све је то иритирајуће ефикасно и ефективно. Само није баш занимљиво. То наравно не значи да је лош у тенису. Нико на планети није, нити је икада био, бољи у томе од Ђоковића. Али његов начин игре представља невиђени тријумф функције над формом, и то лишава спорт његове магије.
Даље, исти аутор не стаје, са мишљењем које је благо речено, скандалозно.
Федереров тенис је био небески.
Надалов је био неуништив.
Гледање Ђоковића како игра тенис може се осећати као гледање преко рамена посебно бездушног менаџера док саставља табеле. То су одличне табеле! Помогле су му да заради сав замислив новац. Али нису забавне.
Чак и када је губио, Федерер би у сваком мечу урадио можда пола туцета ствари које би вас натерале да гласно уздахнете. Можете гледати Ђоковића како изводи невероватне ударце и готово не направи ниједну грешку, а да се уздах не догоди ни једном.
Можда ћете навијати ако сте Србин, или неко са упитним укусом. Али нема уздаха.“