ПАВЕЛ МАРЧАК Пружити шансу сваком детету да игра

Као и prеthodnih година, турнир је био изузетно добро посећен и окупио је близу 100 учесника, чиме се сврстава у један од најзначајнијих рапид турнира у нашој земљи. Тим поводом смо разговарали с директором турнира, великим шаховским ентузијастом и председником ШК Младост Павелом Марчаком (50), човеком који је много урадио за развој и промоцију шаха у Бачком Петровцу и околини.

Када је почело ваше интересовање за шах и одакле сеже љубав према древној игри?

- Мој отац, који је играо аматерски шах на радничким играма и слично, усадио нам је ту љубав према шаху и као деци то нам је била омиљена игра. Касније у осмом разреду сам се докопао неких књига, које је било теже наћи него данас и тада је то постао неповратан процес. Данас млади имају више могућности да учествују на турнирима. Први пут сам успео да играм неки јачи турнир негде у средњој школи, а то је било Првенство Војводине на које сам путовао свакодневно аутобусом у хотел Војводина у Новом Саду.

Активни сте у шаху на различите начине већ неколико деценија. За то време организовали сте много турнира у Бачком Петровцу. Можете ли издвојити неке од најзначајнијих?

- Ту је турнир “Матеја Чанија” који организујемо сваке зиме за школску децу из целе Војводине, где успут деца науче нешто и о историји војвођанских Словака, а што је најбитније, упознају се међусобно и друже се. Том приликом се играју турнир за млађе и турнир за старије и на крају два победика играју за шампионску титулу. Затим, турнир Словачких народних свечаности и Аквапарка Петроленд који је постао већ у неку руку и бренд, као један од најмасовнијих и најјачих рапид турнира у земљи. Прошле године је био и званично Првенство Војводине у убрзаном шаху, а обично окупи између 100 и 160 такмичара. Такође, овај турнир не заостаје ни по квалитету за другим рапидима у земљи, јер увек учествују и велемајстори и интермајстори. Поред тога, већ две године, захваљујући Шаховском савезу Војводине, успевамо да организујемо јаке међународне позивне турнире са играчима највиших титула из целог света, где и домаћи играчи имају прилику да пруже добре партије, што је посебно значајно за наше талентоване кадете и омладинце. Надам се да ће ови турнири такође постати традиција у Бачком Петровцу.

Захваљујући вама и вашем ангажовању, Бачки Петровац је постао препознатљив на шаховској мапи Србије. Који су то турнири обележили ову годину?

- Заслуге за организацију припадају и шаховском клубу Младост из Бачког Петровца, локалној заједници и спонзорима. Ову годину смо започели међународним позивним турнирима у јануару, затим је у марту био одржан турнир “Матеја Чанија”, у априлу смо организовали Школско првенство Јужнобачког округа, потом у мају још једну серију међународних турнира, док је у авусту одигран турнир Аквапарк Петроленд. Такође смо помогли и организацију Кадетског првенства Србије које је одржано у марту у Новом Саду, донирајући инвентор и неопходне шаховске реквизите. До краја године планирамо још једну серију међународних турнира, вероватно у новембру и децембру.

У једном периоду сте били и председник Скупштине општине Бачки Петровац. Шта сте све током свог мандата урадили за развој шаха у Бачком Петровцу?

- Трудили смо се да наша деца у сваком селу у Општини имају исте услове и шансе као деца у граду да се баве разним спортовима, а наравно и шахом. Зато смо у Бачком Петровцу и Гложану саградили спортске хале, и довршили ону у Кулпину, тако да данас имамо у сваком селу спортску салу и пружену шансу сваком детету, без обзира на то из ког села долази, да се бави спортом. У Петровцу смо у оквиру спортске хале опремили и учионицу за шах, што би по мени требало да буде стандард у опремању спортских хала, јер не захтева велика улагања, а даје могућност бављења још једним спортом.

Председник сте ШК Младост из Бачког Петровца. Када сте основали овај клуб?

- Шаховски клуб Младост је наставио традицију некадашњих шахиста у Петровцу, који су играли шах у клубу или у гимназији. Ту пре свега мислим на проф. Хрћана, проф. Јоакима Сабадоша, инжењера Павела Топољског и др Мирослава Михаља, који су некада били, а неки од њих и данас остали, неприкосновени у овој игри. Професор гимназије Јоаким Сабадош био је у време легенди нашег шаха, Светозара Глигорића и Николе Караклајића, и учесник финалног турнира Шампионата Југославије, на који је било веома тешко пласирати се. Такође, инжењер и мајсторски кандидат Павел Топољски, јачи играч него што је његова титула указивала, био је првак некадашње државе у дописном шаху. Давне 1987. године ми смо као омладинци, заједно са Владимиром Пуцовским који данас живи у Енглеској, дали иницијативу за оснивање клуба. Нешто касније, са др Мирославом Болдоцким, инжењером Јаном Лекаром, Јаном Крижаном, Владимиром старијим и Владимиром млађим Спеваком, Самуелом Шкурањом, Јанком Лабатом, Јаном Тордајим, Растиславом Спеваком и Јаном Хануљом, у септембру 1987. године поново смо основали клуб, који без престанка постоји до данас.

Какве су амбиције клуба у предстојећој сезони? Да ли у клубу постоји организован рад с младима?

- Наступамо у трећој лиги Војводине као један од највише пласираних клубова из општине, што нам је историјски успех, а амбиције су нам, као и увек, ући у виши ранг. Такође планирамо да поновимо прошлогодишњи успех са Екипног првенства Војводине у убрзаном шаху, где нам је за длаку измакла медаља те смо поделили четврто и пето место. Са младима радимо кроз предмет шах у школи, а такође имамо и другу екипу ШК Младост, где форсирамо и младе да се кале у правим мечевима са старијим и искуснијим играчима. Поред тога, у клубу имамо и повремену помоћ познатог новосадског тренера и ФИДЕ мајстора Жељка Медара.

Као члан УО Шаховског савеза Војводине, недавно сте учествовали у доношењу одлуке да се укине правило о обавезном учешћу жене или омладинца у шаховским лигама Војводине, и да се уместо тога уведе обавезна Јуниорска лига Војводине у којој морају да наступе сви клубови Прве и Друге лиге Србије. Шта мислите о овој одлуци и да ли ће она допринети масовнијем учешћу жена и омладинаца у шаху?

- Ту има разних мишљења и вероватно су сви на неки начин у праву. По мом мишљењу, ниједна одлука која даје више права клубовима појединих рангова није добра. Стога сматрам да је одлука, коју су подржали скоро сви присутни чланови проширеног састава УО, боља од досадашњег стања, а вероватно би најбоља одлука била да и прволигаши и друголигаши, а не само клубови треће и четврте лиге поспешују развој омладинског шаха. Међутим, из праксе видим да су у неким селима то тешко оствариве обавезе. На жалост, демографија по селима ради против нас, али верујем да ћемо Јуниорском лигом успети да постигнемо то што нисмо успевали обавезним учешћем жена и омладинаца у нижим лигама. Играње шаха, па и било ког другог спорта, не треба да буде обавеза, већ шанса и право сваког појединца. Сада свако може да игра у Јуниорској лиги, а такође може, као што и неки клубови и раде, да пријави другу екипу клуба у најнижој лиги, где им претежно игра омладински погон. Дајмо зато шансу овој идеји и време ће показати, не ко је у праву, него шта је боље за шах и младе.

На крају, шта су ваши планови убудуће на шаховском пољу? Да ли можемо да се надамо да долазе бољи дани за шах?

- Мислим да треба одржати статус шаха у школама, јер то је била велика ствар за коју је Шаховски савез Војводине успео да се избори – да се у многим школама уведе шах као изборни предмет. У данашњем стању спорта уопште, само одржати ниво и број такмичења у Војводини, а самим тим давати шансе шахистима и у мањим срединама да играју јаке турнире, било би одлично и велики успех сам по себи - закључио је Марчок.

Ива Узелац