PAVEL MARČAK Pružiti šansu svakom detetu da igra

Kao i prethodnih godina, turnir je bio izuzetno dobro posećen i okupio je blizu 100 učesnika, čime se svrstava u jedan od najznačajnijih rapid turnira u našoj zemlji. Tim povodom smo razgovarali s direktorom turnira, velikim šahovskim entuzijastom i predsednikom ŠK Mladost Pavelom Marčakom (50), čovekom koji je mnogo uradio za razvoj i promociju šaha u Bačkom Petrovcu i okolini.

Kada je počelo vaše interesovanje za šah i odakle seže ljubav prema drevnoj igri?

- Moj otac, koji je igrao amaterski šah na radničkim igrama i slično, usadio nam je tu ljubav prema šahu i kao deci to nam je bila omiljena igra. Kasnije u osmom razredu sam se dokopao nekih knjiga, koje je bilo teže naći nego danas i tada je to postao nepovratan proces. Danas mladi imaju više mogućnosti da učestvuju na turnirima. Prvi put sam uspeo da igram neki jači turnir negde u srednjoj školi, a to je bilo Prvenstvo Vojvodine na koje sam putovao svakodnevno autobusom u hotel Vojvodina u Novom Sadu.

Aktivni ste u šahu na različite načine već nekoliko decenija. Za to vreme organizovali ste mnogo turnira u Bačkom Petrovcu. Možete li izdvojiti neke od najznačajnijih?

- Tu je turnir “Mateja Čanija” koji organizujemo svake zime za školsku decu iz cele Vojvodine, gde usput deca nauče nešto i o istoriji vojvođanskih Slovaka, a što je najbitnije, upoznaju se međusobno i druže se. Tom prilikom se igraju turnir za mlađe i turnir za starije i na kraju dva pobedika igraju za šampionsku titulu. Zatim, turnir Slovačkih narodnih svečanosti i Akvaparka Petrolend koji je postao već u neku ruku i brend, kao jedan od najmasovnijih i najjačih rapid turnira u zemlji. Prošle godine je bio i zvanično Prvenstvo Vojvodine u ubrzanom šahu, a obično okupi između 100 i 160 takmičara. Takođe, ovaj turnir ne zaostaje ni po kvalitetu za drugim rapidima u zemlji, jer uvek učestvuju i velemajstori i intermajstori. Pored toga, već dve godine, zahvaljujući Šahovskom savezu Vojvodine, uspevamo da organizujemo jake međunarodne pozivne turnire sa igračima najviših titula iz celog sveta, gde i domaći igrači imaju priliku da pruže dobre partije, što je posebno značajno za naše talentovane kadete i omladince. Nadam se da će ovi turniri takođe postati tradicija u Bačkom Petrovcu.

Zahvaljujući vama i vašem angažovanju, Bački Petrovac je postao prepoznatljiv na šahovskoj mapi Srbije. Koji su to turniri obeležili ovu godinu?

- Zasluge za organizaciju pripadaju i šahovskom klubu Mladost iz Bačkog Petrovca, lokalnoj zajednici i sponzorima. Ovu godinu smo započeli međunarodnim pozivnim turnirima u januaru, zatim je u martu bio održan turnir “Mateja Čanija”, u aprilu smo organizovali Školsko prvenstvo Južnobačkog okruga, potom u maju još jednu seriju međunarodnih turnira, dok je u avustu odigran turnir Akvapark Petrolend. Takođe smo pomogli i organizaciju Kadetskog prvenstva Srbije koje je održano u martu u Novom Sadu, donirajući inventor i neophodne šahovske rekvizite. Do kraja godine planiramo još jednu seriju međunarodnih turnira, verovatno u novembru i decembru.

U jednom periodu ste bili i predsednik Skupštine opštine Bački Petrovac. Šta ste sve tokom svog mandata uradili za razvoj šaha u Bačkom Petrovcu?

- Trudili smo se da naša deca u svakom selu u Opštini imaju iste uslove i šanse kao deca u gradu da se bave raznim sportovima, a naravno i šahom. Zato smo u Bačkom Petrovcu i Gložanu sagradili sportske hale, i dovršili onu u Kulpinu, tako da danas imamo u svakom selu sportsku salu i pruženu šansu svakom detetu, bez obzira na to iz kog sela dolazi, da se bavi sportom. U Petrovcu smo u okviru sportske hale opremili i učionicu za šah, što bi po meni trebalo da bude standard u opremanju sportskih hala, jer ne zahteva velika ulaganja, a daje mogućnost bavljenja još jednim sportom.

Predsednik ste ŠK Mladost iz Bačkog Petrovca. Kada ste osnovali ovaj klub?

- Šahovski klub Mladost je nastavio tradiciju nekadašnjih šahista u Petrovcu, koji su igrali šah u klubu ili u gimnaziji. Tu pre svega mislim na prof. Hrćana, prof. Joakima Sabadoša, inženjera Pavela Topoljskog i dr Miroslava Mihalja, koji su nekada bili, a neki od njih i danas ostali, neprikosnoveni u ovoj igri. Profesor gimnazije Joakim Sabadoš bio je u vreme legendi našeg šaha, Svetozara Gligorića i Nikole Karaklajića, i učesnik finalnog turnira Šampionata Jugoslavije, na koji je bilo veoma teško plasirati se. Takođe, inženjer i majstorski kandidat Pavel Topoljski, jači igrač nego što je njegova titula ukazivala, bio je prvak nekadašnje države u dopisnom šahu. Davne 1987. godine mi smo kao omladinci, zajedno sa Vladimirom Pucovskim koji danas živi u Engleskoj, dali inicijativu za osnivanje kluba. Nešto kasnije, sa dr Miroslavom Boldockim, inženjerom Janom Lekarom, Janom Križanom, Vladimirom starijim i Vladimirom mlađim Spevakom, Samuelom Škuranjom, Jankom Labatom, Janom Tordajim, Rastislavom Spevakom i Janom Hanuljom, u septembru 1987. godine ponovo smo osnovali klub, koji bez prestanka postoji do danas.

Kakve su ambicije kluba u predstojećoj sezoni? Da li u klubu postoji organizovan rad s mladima?

- Nastupamo u trećoj ligi Vojvodine kao jedan od najviše plasiranih klubova iz opštine, što nam je istorijski uspeh, a ambicije su nam, kao i uvek, ući u viši rang. Takođe planiramo da ponovimo prošlogodišnji uspeh sa Ekipnog prvenstva Vojvodine u ubrzanom šahu, gde nam je za dlaku izmakla medalja te smo podelili četvrto i peto mesto. Sa mladima radimo kroz predmet šah u školi, a takođe imamo i drugu ekipu ŠK Mladost, gde forsiramo i mlade da se kale u pravim mečevima sa starijim i iskusnijim igračima. Pored toga, u klubu imamo i povremenu pomoć poznatog novosadskog trenera i FIDE majstora Željka Medara.

Kao član UO Šahovskog saveza Vojvodine, nedavno ste učestvovali u donošenju odluke da se ukine pravilo o obaveznom učešću žene ili omladinca u šahovskim ligama Vojvodine, i da se umesto toga uvede obavezna Juniorska liga Vojvodine u kojoj moraju da nastupe svi klubovi Prve i Druge lige Srbije. Šta mislite o ovoj odluci i da li će ona doprineti masovnijem učešću žena i omladinaca u šahu?

- Tu ima raznih mišljenja i verovatno su svi na neki način u pravu. Po mom mišljenju, nijedna odluka koja daje više prava klubovima pojedinih rangova nije dobra. Stoga smatram da je odluka, koju su podržali skoro svi prisutni članovi proširenog sastava UO, bolja od dosadašnjeg stanja, a verovatno bi najbolja odluka bila da i prvoligaši i drugoligaši, a ne samo klubovi treće i četvrte lige pospešuju razvoj omladinskog šaha. Međutim, iz prakse vidim da su u nekim selima to teško ostvarive obaveze. Na žalost, demografija po selima radi protiv nas, ali verujem da ćemo Juniorskom ligom uspeti da postignemo to što nismo uspevali obaveznim učešćem žena i omladinaca u nižim ligama. Igranje šaha, pa i bilo kog drugog sporta, ne treba da bude obaveza, već šansa i pravo svakog pojedinca. Sada svako može da igra u Juniorskoj ligi, a takođe može, kao što i neki klubovi i rade, da prijavi drugu ekipu kluba u najnižoj ligi, gde im pretežno igra omladinski pogon. Dajmo zato šansu ovoj ideji i vreme će pokazati, ne ko je u pravu, nego šta je bolje za šah i mlade.

Na kraju, šta su vaši planovi ubuduće na šahovskom polju? Da li možemo da se nadamo da dolaze bolji dani za šah?

- Mislim da treba održati status šaha u školama, jer to je bila velika stvar za koju je Šahovski savez Vojvodine uspeo da se izbori – da se u mnogim školama uvede šah kao izborni predmet. U današnjem stanju sporta uopšte, samo održati nivo i broj takmičenja u Vojvodini, a samim tim davati šanse šahistima i u manjim sredinama da igraju jake turnire, bilo bi odlično i veliki uspeh sam po sebi - zaključio je Marčok.

Iva Uzelac