НАШ ШАХ НА ОЛИМПИЈАДАМА: Памти се Нови Сад, вршачки велемајстор на првој смотри, једно злато и најтрофејнији Глигорић

Најпрестижније екипно шаховско такмичење на планети – Шаховска олимпијада, почела је у уторак у главном граду Мађарске, Будимпешти, и трајаће до 23. септембра. 

Земља која је, поред многих легендарних шахиста, подарила и неприкосновене сестре Полгар биће домаћин 45. издања ове смотре. Свечано отварање, у којем је учествовало више од 3000 људи у Бок арени, било је прави спектакл. У отвореној конкуренцији учествоваће 191 екипа, што је олимпијски рекорд, а у женској 181 селекција. Србија ће имати представнике у обе конкуренције. На стартној листи су мушкарци на 16. месту, а даме на 19.

Памти се Нови Сад 1990.

Прва званична Шаховска Олимпијада је одиграна 1927. године у сали палате Весминстер у Лондону, на којој је вршачки велемајстор Борислав Бора Костић предводио репрезентацију Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до осмог места. Занимљиво је то што је на другој незваничној Олимпијади, годину дана раније, репрезентација освојила сребро, и то баш у Будимпешти. Прву званичну медаљу је Југославија узела на домаћем терену, у Дубровнику, 1950. године. То је уједно била и, за сада, једина златна медаља на Олимпијадама у историји нашег шаха. Укупно смо освојили 13 олимпијских одличја: једно златно, и по шест сребрних и бронзаних. Нажалост, још од 1980. године и 24. Олимпијаде у Валети (Малта), нисмо дошли до победничког постоља. 

Оно што је посебно интересантно је да је велемајстор Светозар Глигорић шахиста са највише олимпијских медаља у историји шаха. Популарни Глига је освојио чак 12 одличја! У тој категорији се у првих пет налазе и велемајстори Борислав Ивков и Александар Матановић. Љубитељи древне игре у Новом Саду сигурно са поносом памте 1990, када је Српска Атина била домаћин најважнијег шаховског такмичења на планети.

Југословенке испред Совјетског Савеза

Прва Олимпијада за шахисткиње је одржана у Емену, у Холандији, 1957. године. Репрезентација Југославије, коју су чинили Лидија Тимофејева и Тереза Штадлер, је као првопласирана у групи 3 прошла у плеј-оф. На крају су завршиле на шестом месту. 

Шест година касније, на Другој женској шаховској Олимпијади, на домаћем терену, у Сплиту, Југословенке су исписале историју, освојивши друго место, иза неприкосновеног Совјетског Савеза. До највећег успеха на Олимпијадама је наш национални тим дошао у саставу: Милунка Лазаревић, Верица Недељковић, Катарина Јовановић – Благојевић. Веома близу одличја је исти састав био и три године касније у Немачкој! Нажалост, домаћин је имао пола поена више, па су се Југословенке морале задовољити одличним четвртим местом. 

Исти сценарио се догодио и на следећој, Четвртој Олимпијади за шахисткиње у Пољској. Олимпијада у Скопљу, 1972, је прва у којој је игран турнир и у отвореној и у женској конкуренцији. Нажалост, наше представнице нису биле успешне. Уследило је неколико мање запажених наступа на Олимпијадама, све до 23. Олимпијаде у Буенос Аријесу, 1978, када је Југославија у саставу: Гордана Марковић, Амалија Пихаљић, Власта Мачек и Оливера Прокоповић, дошла надомак медаље, али је Западна Немачка имала боље додатне критеријуме. 

Наше репрезентативке су на Олимпијади, на Тасосу, 1988. године, обрадовале љубитеље шаха у Југославији, освојивши бронзану медаљу. За сада, последње одличје на најважнијем екипном шаховском такмичењу су Југославији донеле: садашња селекторка Србије Алиса Марић, Гордана Марковић, Сузана Максимовић и Весна Башагић. Следећа Олимпијада је одржана у Новом Саду, 1990. године. У новијој историји највећи успех је освајање петог места у Истанбулу, 2000. Од тада наше репрезентативке су неколико пута улазиле у најбољих десет, али претходних неколико Олимпијада нам то није пошло за руком. 

Високе амбиције српског тима у Будимпешти 2024.

На претходној Олимпијади у индијском граду Ченају мушка репрезентација Србије заузела је 20. место, док су даме завршиле на високој 13. позицији. У односу на ту смотру, мушка селекција је додатно појачана преласком велемајстора Алексеја Саране и Александра Предкеа на српску рејтинг листу. Наш национални тим долази у Будимпешту као актуелни првак Европе. У односу на то такмичење, није било промена у саставу, па су под државну заставу поново стали велемајстори: Алексеј Сарана (2713), Александр Предке (2671), Александар Инђић (2611), Велимир Ивић (2599) и Роберт Маркуш (2586). 

Селектор је интермајстор Миодраг Перуновић, а тренер велемајстор Милош Перуновић. Сарана је шампион Европе и у појединачној конкуренцији, освајач шаховске е-Олимпијаде и бронзе на овогодишњем Појединачном првенству Србије. Прва табла на ЕП у Црној Гори је био Предке, који је тако предводио наше момке до историјског успеха. Актуелни двоструки првак Србије и доскорашња прва табла националног тима, Александар Инђић из Старе Пазове, је и „Дневников” лауреат у 2023. Велимир Ивић је најмлађи члан репрезентације, али је већ освојио две титуле сениорског државног првака, и то у низу! Роберт Маркуш, вицешампион Србије, је најискуснији. Он ће изједначити рекорд велемајстора Ивана Иванишевића по броју наступа на на Олимпијади, рачунајући од како Србија игра под тим именом.

Селекторка женског тима интермајстор Алиса Марић је решила да се ослони на проверене снаге, па је у Мађарску повела идентичан састав као и на прошлогодишње ЕП у Петровцу: интермајстор Теодора Ињац (2425), женски интермајстор Адела Великић (2260), женски велемајстори Марина Гајчин (2253), Тијана Мандура (2207) и Јована Ерић (2162). Теодора је трострука шампионка Србије, дугогодишња прва табла репрезентације и једина девојка у историји српског шаха која је дошла до бала за титулу велемајстора. 

Актуелна вицепрвакиња Србије Адела Великић је дугогодишња репрезентативка и шампионка из 2017. Марина Гајчин из Апатина је државна првакиња из 2023. и учесница Светског купа. Најновији женски велемајстор на српској рејтинг листи је Тијана Мандура, која је сјајним играма на ЕП дошла до ове титуле, али и златне појединачне медаље. Јована Ерић је најискуснији члан репрезентације, двострука шампионка Србије. Ово ће јој бити петa Олимпијадa. Тренер је интермајстор Зоран Арсовић.

Играће се сваког дана од 15 часова, осим последњег, 11. кола, које је 22. септембра од 11 ч. Слободан дан је 17. септембар. Титуле бране Узбекистан и Украјина.

С. Костић