NAŠ ŠAH NA OLIMPIJADAMA: Pamti se Novi Sad, vršački velemajstor na prvoj smotri, jedno zlato i najtrofejniji Gligorić

Najprestižnije ekipno šahovsko takmičenje na planeti – Šahovska olimpijada, počela je u utorak u glavnom gradu Mađarske, Budimpešti, i trajaće do 23. septembra. 

Zemlja koja je, pored mnogih legendarnih šahista, podarila i neprikosnovene sestre Polgar biće domaćin 45. izdanja ove smotre. Svečano otvaranje, u kojem je učestvovalo više od 3000 ljudi u Bok areni, bilo je pravi spektakl. U otvorenoj konkurenciji učestvovaće 191 ekipa, što je olimpijski rekord, a u ženskoj 181 selekcija. Srbija će imati predstavnike u obe konkurencije. Na startnoj listi su muškarci na 16. mestu, a dame na 19.

Pamti se Novi Sad 1990.

Prva zvanična Šahovska Olimpijada je odigrana 1927. godine u sali palate Vesminster u Londonu, na kojoj je vršački velemajstor Borislav Bora Kostić predvodio reprezentaciju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do osmog mesta. Zanimljivo je to što je na drugoj nezvaničnoj Olimpijadi, godinu dana ranije, reprezentacija osvojila srebro, i to baš u Budimpešti. Prvu zvaničnu medalju je Jugoslavija uzela na domaćem terenu, u Dubrovniku, 1950. godine. To je ujedno bila i, za sada, jedina zlatna medalja na Olimpijadama u istoriji našeg šaha. Ukupno smo osvojili 13 olimpijskih odličja: jedno zlatno, i po šest srebrnih i bronzanih. Nažalost, još od 1980. godine i 24. Olimpijade u Valeti (Malta), nismo došli do pobedničkog postolja. 

Ono što je posebno interesantno je da je velemajstor Svetozar Gligorić šahista sa najviše olimpijskih medalja u istoriji šaha. Popularni Gliga je osvojio čak 12 odličja! U toj kategoriji se u prvih pet nalaze i velemajstori Borislav Ivkov i Aleksandar Matanović. Ljubitelji drevne igre u Novom Sadu sigurno sa ponosom pamte 1990, kada je Srpska Atina bila domaćin najvažnijeg šahovskog takmičenja na planeti.

Jugoslovenke ispred Sovjetskog Saveza

Prva Olimpijada za šahistkinje je održana u Emenu, u Holandiji, 1957. godine. Reprezentacija Jugoslavije, koju su činili Lidija Timofejeva i Tereza Štadler, je kao prvoplasirana u grupi 3 prošla u plej-of. Na kraju su završile na šestom mestu. 

Šest godina kasnije, na Drugoj ženskoj šahovskoj Olimpijadi, na domaćem terenu, u Splitu, Jugoslovenke su ispisale istoriju, osvojivši drugo mesto, iza neprikosnovenog Sovjetskog Saveza. Do najvećeg uspeha na Olimpijadama je naš nacionalni tim došao u sastavu: Milunka Lazarević, Verica Nedeljković, Katarina Jovanović – Blagojević. Veoma blizu odličja je isti sastav bio i tri godine kasnije u Nemačkoj! Nažalost, domaćin je imao pola poena više, pa su se Jugoslovenke morale zadovoljiti odličnim četvrtim mestom. 

Isti scenario se dogodio i na sledećoj, Četvrtoj Olimpijadi za šahistkinje u Poljskoj. Olimpijada u Skoplju, 1972, je prva u kojoj je igran turnir i u otvorenoj i u ženskoj konkurenciji. Nažalost, naše predstavnice nisu bile uspešne. Usledilo je nekoliko manje zapaženih nastupa na Olimpijadama, sve do 23. Olimpijade u Buenos Arijesu, 1978, kada je Jugoslavija u sastavu: Gordana Marković, Amalija Pihaljić, Vlasta Maček i Olivera Prokopović, došla nadomak medalje, ali je Zapadna Nemačka imala bolje dodatne kriterijume. 

Naše reprezentativke su na Olimpijadi, na Tasosu, 1988. godine, obradovale ljubitelje šaha u Jugoslaviji, osvojivši bronzanu medalju. Za sada, poslednje odličje na najvažnijem ekipnom šahovskom takmičenju su Jugoslaviji donele: sadašnja selektorka Srbije Alisa Marić, Gordana Marković, Suzana Maksimović i Vesna Bašagić. Sledeća Olimpijada je održana u Novom Sadu, 1990. godine. U novijoj istoriji najveći uspeh je osvajanje petog mesta u Istanbulu, 2000. Od tada naše reprezentativke su nekoliko puta ulazile u najboljih deset, ali prethodnih nekoliko Olimpijada nam to nije pošlo za rukom. 

Visoke ambicije srpskog tima u Budimpešti 2024.

Na prethodnoj Olimpijadi u indijskom gradu Čenaju muška reprezentacija Srbije zauzela je 20. mesto, dok su dame završile na visokoj 13. poziciji. U odnosu na tu smotru, muška selekcija je dodatno pojačana prelaskom velemajstora Alekseja Sarane i Aleksandra Predkea na srpsku rejting listu. Naš nacionalni tim dolazi u Budimpeštu kao aktuelni prvak Evrope. U odnosu na to takmičenje, nije bilo promena u sastavu, pa su pod državnu zastavu ponovo stali velemajstori: Aleksej Sarana (2713), Aleksandr Predke (2671), Aleksandar Inđić (2611), Velimir Ivić (2599) i Robert Markuš (2586). 

Selektor je intermajstor Miodrag Perunović, a trener velemajstor Miloš Perunović. Sarana je šampion Evrope i u pojedinačnoj konkurenciji, osvajač šahovske e-Olimpijade i bronze na ovogodišnjem Pojedinačnom prvenstvu Srbije. Prva tabla na EP u Crnoj Gori je bio Predke, koji je tako predvodio naše momke do istorijskog uspeha. Aktuelni dvostruki prvak Srbije i doskorašnja prva tabla nacionalnog tima, Aleksandar Inđić iz Stare Pazove, je i „Dnevnikov” laureat u 2023. Velimir Ivić je najmlađi član reprezentacije, ali je već osvojio dve titule seniorskog državnog prvaka, i to u nizu! Robert Markuš, vicešampion Srbije, je najiskusniji. On će izjednačiti rekord velemajstora Ivana Ivaniševića po broju nastupa na na Olimpijadi, računajući od kako Srbija igra pod tim imenom.

Selektorka ženskog tima intermajstor Alisa Marić je rešila da se osloni na proverene snage, pa je u Mađarsku povela identičan sastav kao i na prošlogodišnje EP u Petrovcu: intermajstor Teodora Injac (2425), ženski intermajstor Adela Velikić (2260), ženski velemajstori Marina Gajčin (2253), Tijana Mandura (2207) i Jovana Erić (2162). Teodora je trostruka šampionka Srbije, dugogodišnja prva tabla reprezentacije i jedina devojka u istoriji srpskog šaha koja je došla do bala za titulu velemajstora. 

Aktuelna viceprvakinja Srbije Adela Velikić je dugogodišnja reprezentativka i šampionka iz 2017. Marina Gajčin iz Apatina je državna prvakinja iz 2023. i učesnica Svetskog kupa. Najnoviji ženski velemajstor na srpskoj rejting listi je Tijana Mandura, koja je sjajnim igrama na EP došla do ove titule, ali i zlatne pojedinačne medalje. Jovana Erić je najiskusniji član reprezentacije, dvostruka šampionka Srbije. Ovo će joj biti peta Olimpijada. Trener je intermajstor Zoran Arsović.

Igraće se svakog dana od 15 časova, osim poslednjeg, 11. kola, koje je 22. septembra od 11 č. Slobodan dan je 17. septembar. Titule brane Uzbekistan i Ukrajina.

S. Kostić