ТУГА У НОВОСАДСКОМ РУКОМЕТУ: Преминуо Бранислав Бане Радишић (42)
Рукометна јавност остала је затечена вешћу да је бивши рукометаш, а потом сјајни рукометни радник и хуманитарац Бранислав Бане Радишић преминуо у 42. години.
Банкела, Банчило, како су га од миља звали пријатељи и колеге, много пута је на спортским теренима, као организатор игре, проналазио решење и својој екипи трасирао пут до победе, шампионских титула, многобројних пехара...
Међутим, подмуклој болести, која га је „напала” пре пет година, а пре неколико дана и директно му стала на животни пут, храбро и достојанствено се супроставио. Међутим, та борба није била равноправна, примао је ударце са свих страна, које његово тело, иако је био спортиста, није могло да се одупре, иако је имао лекаре на својој страни.
Рукометну каријеру Бане је започео у Војводини, као голобради младић, следећи свог оца Перицу и старијег брата Милорада. Прву шампионску титулу освојио је са јуниорском екипом Војводине. То је, може се рећи, био замајац да прва екипа Војводине крене правим путем. Са једним од наших најуспешнијих клубова 2005. освојио је титулу шампиона Србије и Црне Горе, као и национални Куп.
До финала Купа Србије стигао је и са Југовићем, али му није пошло за руком да други пут подигне пехар. Одласком у Колубару, опет је био један од џокера тадашњег тима из Лазаревца, с којим је освојио национални шампионат. На крају играчке каријере заиграо је за свој Раднички 1958 из Шида, клуб из сремског места из кога су се Радишићи доселили у Нови Сад.
Када је одлучио да се повуче са терена, основао је РК Адут, у коме је са толиким задовољством и с толико љубави дечурлији откривао тајне рукометне игре, спорта уопште, али и животним вредностима. Такође, посветио се раду у овом спорту и у ширем смислу. Обављао је неколико најодговoрнијих функција, као члан бројних радних тела рукометних савеза Новог Сада, Војводине и Србије.
Један је од пионира и оснивача рукометног турнира на песку, који је у Новом Саду привлачио бројне европске екипе, а Нови Сад ставио на мапу рукомета на песку. Бане му је био веома посвећен, борио се да Србија добије своје место под сунцем, окупљао је лети многобројне љубитеље спорта и покушао да им дочара чари игре на песку. Захваљујући дивном Банету Србија је поднела кандидатуру за организацију шампионата Старог континента, али због техничке владе држава није могла да да гарaнције ЕХФ.
Организовао је велики број турнира, где је хуманитарним акцијама, које су за циљ имале помагање угроженој деци, штићеницима дечјег села у Сремској Каменици, трудећи се да и њима новогодишњи празници буду најсрећније доба године.
Банета ће многи памтими као невероватног рукометног ентузијасту, доброг друга, саиграча, колегу, пуног љубави, разумевања, великог борца и шампиона, уз то и изузетно елоквентаног, па није ни чудно то што је био омиљен лик у било ком друштву у ком би се нашао. Љубав према рукомету била је део његове личности, знак распознавања, а био је познат и по оштром језику и правичности.
Сахрана Бранислава радишића је данас у 13.30 часова на Градском гробљу у Новом Саду.