TUGA U NOVOSADSKOM RUKOMETU: Preminuo Branislav Bane Radišić (42)
Rukometna javnost ostala je zatečena vešću da je bivši rukometaš, a potom sjajni rukometni radnik i humanitarac Branislav Bane Radišić preminuo u 42. godini.
Bankela, Bančilo, kako su ga od milja zvali prijatelji i kolege, mnogo puta je na sportskim terenima, kao organizator igre, pronalazio rešenje i svojoj ekipi trasirao put do pobede, šampionskih titula, mnogobrojnih pehara...
Međutim, podmukloj bolesti, koja ga je „napala” pre pet godina, a pre nekoliko dana i direktno mu stala na životni put, hrabro i dostojanstveno se suprostavio. Međutim, ta borba nije bila ravnopravna, primao je udarce sa svih strana, koje njegovo telo, iako je bio sportista, nije moglo da se odupre, iako je imao lekare na svojoj strani.
Rukometnu karijeru Bane je započeo u Vojvodini, kao golobradi mladić, sledeći svog oca Pericu i starijeg brata Milorada. Prvu šampionsku titulu osvojio je sa juniorskom ekipom Vojvodine. To je, može se reći, bio zamajac da prva ekipa Vojvodine krene pravim putem. Sa jednim od naših najuspešnijih klubova 2005. osvojio je titulu šampiona Srbije i Crne Gore, kao i nacionalni Kup.
Do finala Kupa Srbije stigao je i sa Jugovićem, ali mu nije pošlo za rukom da drugi put podigne pehar. Odlaskom u Kolubaru, opet je bio jedan od džokera tadašnjeg tima iz Lazarevca, s kojim je osvojio nacionalni šampionat. Na kraju igračke karijere zaigrao je za svoj Radnički 1958 iz Šida, klub iz sremskog mesta iz koga su se Radišići doselili u Novi Sad.
Kada je odlučio da se povuče sa terena, osnovao je RK Adut, u kome je sa tolikim zadovoljstvom i s toliko ljubavi dečurliji otkrivao tajne rukometne igre, sporta uopšte, ali i životnim vrednostima. Takođe, posvetio se radu u ovom sportu i u širem smislu. Obavljao je nekoliko najodgovornijih funkcija, kao član brojnih radnih tela rukometnih saveza Novog Sada, Vojvodine i Srbije.
Jedan je od pionira i osnivača rukometnog turnira na pesku, koji je u Novom Sadu privlačio brojne evropske ekipe, a Novi Sad stavio na mapu rukometa na pesku. Bane mu je bio veoma posvećen, borio se da Srbija dobije svoje mesto pod suncem, okupljao je leti mnogobrojne ljubitelje sporta i pokušao da im dočara čari igre na pesku. Zahvaljujući divnom Banetu Srbija je podnela kandidaturu za organizaciju šampionata Starog kontinenta, ali zbog tehničke vlade država nije mogla da da garancije EHF.
Organizovao je veliki broj turnira, gde je humanitarnim akcijama, koje su za cilj imale pomaganje ugroženoj deci, štićenicima dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, trudeći se da i njima novogodišnji praznici budu najsrećnije doba godine.
Baneta će mnogi pamtimi kao neverovatnog rukometnog entuzijastu, dobrog druga, saigrača, kolegu, punog ljubavi, razumevanja, velikog borca i šampiona, uz to i izuzetno elokventanog, pa nije ni čudno to što je bio omiljen lik u bilo kom društvu u kom bi se našao. Ljubav prema rukometu bila je deo njegove ličnosti, znak raspoznavanja, a bio je poznat i po oštrom jeziku i pravičnosti.
Sahrana Branislava radišića je danas u 13.30 časova na Gradskom groblju u Novom Sadu.