СП ДАНСКА НЕМАЧКА Висок ниво и систем игре довели Данце до трона

Први пут у историји рукомета титулу светског шампиона понела је Данска, иначе актуелни олимпијски првак, која је у одлучујућој утакмици убедљиво савладала Норвешку, док је у борби за треће место Француска савладала Немачку.

Ово Светско првенство је имало посебан значај јер се одигравало у предолимпијској години и поред борбе за медаље, већина селекције је планирала, а неке су се барем потајно надале да могу до пласмана који обезбеђује визу за Токио или макар место на квалификационим турнирима за ОИ 2020.

У такмичарском смислу, према мишљењу мастера спорта и мастер тренера Владана Јордовића, могли се уочити како рукомет полако постаје глобални спорт.

- Смањује се разлика између европских селекција и репрезентација са осталих континената и са сигурношћу се може констатовати да ће се такав тренд глобалног развоја још интензивније наставити у будућности. Примера ради, репрезентација САД кренула је с пројектом подизања квалитета рукомета и циљ им је учешће на ОИ 2024. у Паризу, те борба за медаље на ОИ 2028. у Лос Анђелесу. Ако томе додамо интензивно улагање у развој рукомета у Великој Британији, ето још једне чињенице која иде у прилог онима који сматрају да је спорт генерално, модеран начин ратовања између држава - сматра Јордовић.

Што се квалитета приказане игре тиче, јасно је да су неки стандарди виђени на Европском првенству у Хрватској прошле године, само потврђени сада и на планетарној смотри.

- Уз то задати критеријум суђења је био мало оштрији (само констатује генерално да је линија критеријума варирала од меча до меча), па смо могли да уживамо у свим чарима ове атрактивне и динамичне игре. Општи тренд динамизације игре је логично настављен. Доласком европских стручњака на клупе афричких, азијских и репрезентација из Јужне Америке, видели смо да су се и ти модели игре приближили, уважавајући различитости у моторичким способностима  и морфолошких карактеристика између играча с различитих континената.

Слично је гледано и по играчким позицијама.

- Не могу а да не истакнем поново, екстремну важност учинка голмана и директну везу са оствареним резултатом. Без одличног голманског пара, једноставно је немогуће остварити добар крајњи пласман. Променом система такмичења, избацивањем четвртфиналног меча као утакмице потенцијалног ризика за фаворите на папиру, најјаче селекције су могле себи да дозволе и по који изгубљен бод и да распоређују оптерећење и минутажу играчима током шампионата. Наравно да свима ”боде очи” очигледно неједнака снага између група у разигравању и каснијем укрштању, но то је нешто што углавном прати велика такмичења и може да се подведе под економско-спортско дипломатске релације и игре ван терена.

Апсолутно заслужено репрезентација Данске је освојила светску круну.

- Играли су на највишем нивоу читав турнир, нису имали осцилација у форми и на најбољи начин су искористили велики фонд квалитетних играча с којим располажу. Посебна прича је тај њихов систем у игри који се из године у годину надограђује. Све оно што је била снага тима кроз ере Вилбека, касније Гудмунсона, видели смо и сада у игри руковођеном од стране Николаја Јакобсена. Да нека репрезентација у фази напада тако функционише са три деснорука играча на бековским позицијама, даћу себи за право да кажем није до сада виђено у врхунском рукомету. Наравно да незаборављам ни сличне сјајне моменте репрезентације СССР-а, но ипак мислим да је то у овом моменту далеко захтевније са техничког а нарочито тактичког аспекта.

Који су то кораци да би се наш рукомет био поново успешан?

- Субјекти у нашој рукометној организацији су нажалост дубоко подељени, те као први предуслов, за почетак неке назовимо је стручне и резултатске ренесансе нашег рукомета, треба достићи јединство око једне развојне платформе. Она би морала да обухвати све сегменте рукомета а најпре реалну и искрену анализу тренутног стања. Ово говорим јер гледајући утакмице наше репрезентације на Светском првенству, сви ми коментаришемо резултат, игру, вођење тима, селекцију а то је у ствари само последица, само производ читаве организације - рекао је Јордовић, а потом додао:

- Прошле године је Дански рукометни савез поставио стручне одреднице које треба спроводити у организацији и селекцији играча и који су акценти у раду у следећих десет година до ОИ 2028. Тако схватимо да је обједињавање титуле олимпијског првака и светског шампиона продукт великог рада и перфектног система. Наравно да не треба заборавити ни сјајну материјалну базу и инфраструктуру. Треба бити поштен и поменути да они немају ни конкуренцију у другим спортовима са лоптом. Но, пустимо ми Данску, кренимо да се равнамо са нама сличнима у сваком погледу, уредимо свој систем примерен нашој ситуацији.

Према Јордовићевим речима, наша репрезентација се нашла у изнуђеној ситуацији после многих лоших дешавања на и по окончању Европског првенства у Хрватској прошле године.

- Сукоби, откази и одустајање неколико играча, довели су нас у ситуацију да смо са једном групом релативно младих, пре бих рекао групом играча без много искуства на великим такмичењима, отишли на Светско првенство. Не припадам онима који процењују и статистички пореди резултате кроз призму такмичења на којима су учествовале државне заједнице пре осамостаљења 2006. године. Тако да овај пласман гледам као изолован. Не мислим да је нама важно које је место некада заузела репрезентација бивше СФРЈ, јер сматрам да се времена и играчи из различитих епоха не могу поредити. Неки бод више или неко место више на коначној табели, ништа не би допринели побољшању  свеукупног стања у ком се наш рукомет налази.

Било је препознатљиво то да су наши репрезентативци имали прави однос према националном дресу, па смо у свим утакмицама видели добар приступ, вољу и велику мотивацију.

- Друга прича је то зашто смо дошли у ситуацију да као позитивно издвајамо нешто што би требало да се подразумева када се репрезентује своја држава и свој народ. Највише од свега, све нас из рукомета, треба да забрине скроман ресурс играча који у овом моменту испуњавају критеријуме да буду репрезентативци и играју на нивоу који је потребан за велика такмичења. Сматрам да је то потенцијални проблем и питање како достићи потребан квалитет да у континуитету будемо међу десет најбољих селекција у свету и Европи у времену које долази, што је по мом мишљењу нешто што је реално.

У спорту се одсликавају разни друштвени феномени и сва решења морају да буду прилагођена тренутку у ком живимо, сматра члан стручног штаба репрезентације Србије која је 2012. освојила сребрну медаљу на ЕП.

- Хронични проблеми са беспарицом, организацијом клубова и скромном инфраструктуром имају за последицу константан одлив премладих играча у иностранство и то је нешто што прати наш спорт у овом тренутку. Репрезентативни рукомет као окосница развоја спорта може се унапредити или кроз модел врхунског клуба или кроз беспрекорно организован стручни и плански рад са свим репрезентативним селекцијама. Примере за оба поменута модела имамо у најближем окружењу. Све добре рецепте и искуства можемо употребити и прилагодити нашим условима. Питање свих питања је како у нашој ситуацији створити амбијент у коме би се развијао један од та два модела - уверен је Владан Јордовић.

Јово Галић