SP DANSKA NEMAČKA Visok nivo i sistem igre doveli Dance do trona

Prvi put u istoriji rukometa titulu svetskog šampiona ponela je Danska, inače aktuelni olimpijski prvak, koja je u odlučujućoj utakmici ubedljivo savladala Norvešku, dok je u borbi za treće mesto Francuska savladala Nemačku.

Ovo Svetsko prvenstvo je imalo poseban značaj jer se odigravalo u predolimpijskoj godini i pored borbe za medalje, većina selekcije je planirala, a neke su se barem potajno nadale da mogu do plasmana koji obezbeđuje vizu za Tokio ili makar mesto na kvalifikacionim turnirima za OI 2020.

U takmičarskom smislu, prema mišljenju mastera sporta i master trenera Vladana Jordovića, mogli se uočiti kako rukomet polako postaje globalni sport.

- Smanjuje se razlika između evropskih selekcija i reprezentacija sa ostalih kontinenata i sa sigurnošću se može konstatovati da će se takav trend globalnog razvoja još intenzivnije nastaviti u budućnosti. Primera radi, reprezentacija SAD krenula je s projektom podizanja kvaliteta rukometa i cilj im je učešće na OI 2024. u Parizu, te borba za medalje na OI 2028. u Los Anđelesu. Ako tome dodamo intenzivno ulaganje u razvoj rukometa u Velikoj Britaniji, eto još jedne činjenice koja ide u prilog onima koji smatraju da je sport generalno, moderan način ratovanja između država - smatra Jordović.

Što se kvaliteta prikazane igre tiče, jasno je da su neki standardi viđeni na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj prošle godine, samo potvrđeni sada i na planetarnoj smotri.

- Uz to zadati kriterijum suđenja je bio malo oštriji (samo konstatuje generalno da je linija kriterijuma varirala od meča do meča), pa smo mogli da uživamo u svim čarima ove atraktivne i dinamične igre. Opšti trend dinamizacije igre je logično nastavljen. Dolaskom evropskih stručnjaka na klupe afričkih, azijskih i reprezentacija iz Južne Amerike, videli smo da su se i ti modeli igre približili, uvažavajući različitosti u motoričkim sposobnostima  i morfoloških karakteristika između igrača s različitih kontinenata.

Slično je gledano i po igračkim pozicijama.

- Ne mogu a da ne istaknem ponovo, ekstremnu važnost učinka golmana i direktnu vezu sa ostvarenim rezultatom. Bez odličnog golmanskog para, jednostavno je nemoguće ostvariti dobar krajnji plasman. Promenom sistema takmičenja, izbacivanjem četvrtfinalnog meča kao utakmice potencijalnog rizika za favorite na papiru, najjače selekcije su mogle sebi da dozvole i po koji izgubljen bod i da raspoređuju opterećenje i minutažu igračima tokom šampionata. Naravno da svima ”bode oči” očigledno nejednaka snaga između grupa u razigravanju i kasnijem ukrštanju, no to je nešto što uglavnom prati velika takmičenja i može da se podvede pod ekonomsko-sportsko diplomatske relacije i igre van terena.

Apsolutno zasluženo reprezentacija Danske je osvojila svetsku krunu.

- Igrali su na najvišem nivou čitav turnir, nisu imali oscilacija u formi i na najbolji način su iskoristili veliki fond kvalitetnih igrača s kojim raspolažu. Posebna priča je taj njihov sistem u igri koji se iz godine u godinu nadograđuje. Sve ono što je bila snaga tima kroz ere Vilbeka, kasnije Gudmunsona, videli smo i sada u igri rukovođenom od strane Nikolaja Jakobsena. Da neka reprezentacija u fazi napada tako funkcioniše sa tri desnoruka igrača na bekovskim pozicijama, daću sebi za pravo da kažem nije do sada viđeno u vrhunskom rukometu. Naravno da nezaboravljam ni slične sjajne momente reprezentacije SSSR-a, no ipak mislim da je to u ovom momentu daleko zahtevnije sa tehničkog a naročito taktičkog aspekta.

Koji su to koraci da bi se naš rukomet bio ponovo uspešan?

- Subjekti u našoj rukometnoj organizaciji su nažalost duboko podeljeni, te kao prvi preduslov, za početak neke nazovimo je stručne i rezultatske renesanse našeg rukometa, treba dostići jedinstvo oko jedne razvojne platforme. Ona bi morala da obuhvati sve segmente rukometa a najpre realnu i iskrenu analizu trenutnog stanja. Ovo govorim jer gledajući utakmice naše reprezentacije na Svetskom prvenstvu, svi mi komentarišemo rezultat, igru, vođenje tima, selekciju a to je u stvari samo posledica, samo proizvod čitave organizacije - rekao je Jordović, a potom dodao:

- Prošle godine je Danski rukometni savez postavio stručne odrednice koje treba sprovoditi u organizaciji i selekciji igrača i koji su akcenti u radu u sledećih deset godina do OI 2028. Tako shvatimo da je objedinjavanje titule olimpijskog prvaka i svetskog šampiona produkt velikog rada i perfektnog sistema. Naravno da ne treba zaboraviti ni sjajnu materijalnu bazu i infrastrukturu. Treba biti pošten i pomenuti da oni nemaju ni konkurenciju u drugim sportovima sa loptom. No, pustimo mi Dansku, krenimo da se ravnamo sa nama sličnima u svakom pogledu, uredimo svoj sistem primeren našoj situaciji.

Prema Jordovićevim rečima, naša reprezentacija se našla u iznuđenoj situaciji posle mnogih loših dešavanja na i po okončanju Evropskog prvenstva u Hrvatskoj prošle godine.

- Sukobi, otkazi i odustajanje nekoliko igrača, doveli su nas u situaciju da smo sa jednom grupom relativno mladih, pre bih rekao grupom igrača bez mnogo iskustva na velikim takmičenjima, otišli na Svetsko prvenstvo. Ne pripadam onima koji procenjuju i statistički poredi rezultate kroz prizmu takmičenja na kojima su učestvovale državne zajednice pre osamostaljenja 2006. godine. Tako da ovaj plasman gledam kao izolovan. Ne mislim da je nama važno koje je mesto nekada zauzela reprezentacija bivše SFRJ, jer smatram da se vremena i igrači iz različitih epoha ne mogu porediti. Neki bod više ili neko mesto više na konačnoj tabeli, ništa ne bi doprineli poboljšanju  sveukupnog stanja u kom se naš rukomet nalazi.

Bilo je prepoznatljivo to da su naši reprezentativci imali pravi odnos prema nacionalnom dresu, pa smo u svim utakmicama videli dobar pristup, volju i veliku motivaciju.

- Druga priča je to zašto smo došli u situaciju da kao pozitivno izdvajamo nešto što bi trebalo da se podrazumeva kada se reprezentuje svoja država i svoj narod. Najviše od svega, sve nas iz rukometa, treba da zabrine skroman resurs igrača koji u ovom momentu ispunjavaju kriterijume da budu reprezentativci i igraju na nivou koji je potreban za velika takmičenja. Smatram da je to potencijalni problem i pitanje kako dostići potreban kvalitet da u kontinuitetu budemo među deset najboljih selekcija u svetu i Evropi u vremenu koje dolazi, što je po mom mišljenju nešto što je realno.

U sportu se odslikavaju razni društveni fenomeni i sva rešenja moraju da budu prilagođena trenutku u kom živimo, smatra član stručnog štaba reprezentacije Srbije koja je 2012. osvojila srebrnu medalju na EP.

- Hronični problemi sa besparicom, organizacijom klubova i skromnom infrastrukturom imaju za posledicu konstantan odliv premladih igrača u inostranstvo i to je nešto što prati naš sport u ovom trenutku. Reprezentativni rukomet kao okosnica razvoja sporta može se unaprediti ili kroz model vrhunskog kluba ili kroz besprekorno organizovan stručni i planski rad sa svim reprezentativnim selekcijama. Primere za oba pomenuta modela imamo u najbližem okruženju. Sve dobre recepte i iskustva možemo upotrebiti i prilagoditi našim uslovima. Pitanje svih pitanja je kako u našoj situaciji stvoriti ambijent u kome bi se razvijao jedan od ta dva modela - uveren je Vladan Jordović.

Jovo Galić