Рукометашице Железничара пишу историју домаћег рукомета

Занимљиво је то да је титула у женској конкуренцији, после 59 година, стигла у АП Војводину. Prеthodno, рукометашице Спартака из Суботице су током три сезоне биле првакиње Југославије (1957, 1960. и 1963). ЖРК Железничар је први женски клуб из Покрајине који се домогао шампионске титуле од самосталности Србије.

Изабранице Владимира Шимичића најпре су елиминисале актуелног шампиона Јагодину, а потом, попут Давида, савладале фаворизовани Бекамент, који је био у улози Голијата и тако потврдиле да спорт пише најлепше приче. Ипак, успех ових девојака није дошао преко ноћи. Биле су потребне године тешког рада, стварања хемије у екипи и уигравања.

Тренер екипе Владимир Шимичић сматра да је титула првака држава прави доказ квалитетног рада у клубу.

– Као најважније, свакако бих издвојио међусобно поверење и поштовање, како нас у стручном штабу тако и играчица. Наш успех је резултат вишегодишњег рада. У клуб сам дошао пре пет година и трудио сам се да сваке године напредујемо и полако склапамо коцкице. Зато ми је посебно драго што се тај труд исплатио. Кључ успеха је и само функционисање клуба, сви смо као велика породица, то је заиста тако, и мислим да нас то издваја и да смо по томе посебни. Постепено смо селектирали тим, правили добру атмосферу и уз крвав рад то је морало да резултира титулом – са пуно емоција рекао је Шимичић.

Тим за велика дела

Боје Железничара ове сезоне браниле су следеће играчице: Јована Васиљковић, Софија Жак, Татјана Чинку, Јована Јовановић, Јована Аврамовић, Милица Зубовић, Тијана Симић, Линеа Чочај, Зорана Чаврић, Мила Тешић, Дуња Табак, Тина Паунић, Јелена Живков, Александра Бакша, Душана Ковачић, Милица Игњатовић, Наташа Жакула, Емилија Новаковић, Емилија Тодоровић и Нина Шиндић.

Стручни штаб: Влада Шимичић шеф стручног штаба, Слађана Ђерић тренер голмана, Раде Басевић кондициони тренер и Ђорђе Перић физиотарапеут.

Председник клуба: Јован Живановић, а у управи су још: Немања Милојевић, Горан Милановић и Велибор Новаковић.

Када је реч о стручном штабу јасно је да све функционише перфектно, а да добре ствари не треба да се мењају, па се очекује да ће целокупан тим да остане на окупу и наредне сезоне, када се очекује и премијеран излазак у Европу.

– Са поверењем могу да кажем да ће све да остане исто. Клуб нам верује и надам се да ћемо то моћи да оправдано у годинама које су пред нама. Највише ме радује чињеница та што све играчице желе да остану у клубу иако имају понуде из наше лиге, али и из иностранства, које би им сигурно донеле бољу финансијску ситуацију. Међутим, оне су се определиле да желе да остану овде и наставе с напретком. Мени је као стратегу веома драго када играчице, које су младе али и квалитетне, желе да уче од мене и да наставимо са писањем историје клуба који волимо.

Иако је у плану да све играчице које су тренутно у клубу ту и остану, према Шимичићевим релчима, намеравају да се појачају за предстојећу сезону.

– То нам је неопходно уколико желимо да поновимо, ако не и да надмашимо овосезонски успех – сматра Шимичић.

Доминација војвођанских клубова

Доказ да се у Војводини велика пажња посвећује рукомет јесте да овосезонски прваци, како у мушкој, тако и у женској категорији, долазе из Војводине. Најпре је титулу освојила Воша, која је неприкосновена већ деценију у мушком рукомету, а ту је сада и Железничар коју је све пријатно изненадио и у Инђију донео титулу државног првака.

– Занимљиво је то да шампиони долазе из Војводине, али то је само још један доказ да се код нас вредно ради и да се успех гради годинама. Почаствован сам, а уједно је то и привилегија да будемо у друштву Војводине, која је и више него доминантна. Освојили су десет титула, девет узастопних и тако потврдили да су без премца када је домаћи рукомет у питању. Ми јесмо изненађење ове сезоне, али рекао сам да смо ми веровали у успех, јер смо знали да ниједна проливена кап зноја није била узалудна. Стремили смо ка том циљу, нисмо се наметали, али смо зацртано остварили. Тако смо заједно са Новосађанима објединили титуле у мушкој и женској конкуренцији – са пуно ентузијазма рекао је тренер Железничара.

Титула шампиона Србије са собом носи притисак, али исто тако и такмичење у Европи. Градска управа је током целе сезоне пружала неопходну подршку и учествовала у освајању прве титуле. Тренер Инђијки је рекао да са градом имају одличну сарадњу, али и да не може са сигурношћу да каже да ли ће утакмице у европском такмичењу моћи да се играју у дворани у Инђији.

– За сада је једино сигурно то да ћемо да играмо у Европи и да желимо да се покажемо у правом светлу и да, иако смо у европским оквирима мала средина, можемо да урадимо много тога. У плану је да у наредних неколико дана направимо план пред одлазак на колективни одмор, али и сигурно је то да ћемо да пробамо да у што краћем року доведемо жељене играчице. Не желимо да имамо епизодну улогу у Европи, хоћемо да достојно представимо град и људе који нам дају ветар у леђа – рекао је Шимичић.   

Вук Гвозденовић