РК Југовић у Каћу промовисан у новог суперлигаша

Не у рукомету, него у спортској Југославији, пошто је село надомак Новог Сада, у то време с мање од 10.000 житеља, ушло у највиши ранг такмичења једног од тада најпопуларнијих спортова. И у њему је истрајао читаве 33 године!

Каћани данас, као и пре скоро седам деценија, с истом страшћу воле свој Југовић. То су показали на промоцији првака Б Суперлиге и, после четворогодишње паузе, новог повратка у елиту, али, истовремено, и на прослави две деценије од освајања Челенџ купа (2001), јединог европског рукометног клупског трофеја код мушкараца у Србији. До 2001. године, каћка дворана “Југовић” била је најпрепознатљивија по амбијенту, јер ју је, иако има капацитет од 700 места, најчешће попуњавало и свих 1.000 људи. Захваљујући Милошу Лончару 2000. године бљеснула је у пуном сјају једна од најлепших рукометних дворана у Србији “Храм”, у којем су се, поводом ових успеха, на величанственом скупу, нашле све генерације играча, тренера, руководилаца, навијача и “тића”, који тек треба да стасају. На једном месту измешале су се емоције, амбијент је био јединствен и величанствен, вероватно незабележен на овим просторима.

Аплауз за Мићу

Највећим аплаузом, уз скандирање његовог имена и презимена, награђен је Милош Лончар, човек-визионар, “алфа и омега” Југовића, поготово у време освајања Čеlеny купа.

- Свака част садашњој генерацији на овом успеху. Поручио бих им да је најважније то да се одрже и да поново буду једна од главних полуга у српском рукомету - рекао је Милош Лончар, а на питање како се осећао када му је дворана скандирала име као пре 20 година, одговорио је: - Била је то милина, нешто неописиво. Хвала овом руководству што се сетило старих генерација да се присетимо лепих времена.

- Када смо пре три године дошли на чело, слободно могу да кажем - рукометне институције и клуба изузетно богате традиције, као што је Југовић, није било дилеме шта је потребно да радимо, него на који начин и колико ћемо брзо успети у намерама - стабилизацији клуба и повратка у елиту, у којој нам место и припада. Направили смо први, мали, али важан корак ка остварењу дугорочних циљева - рекао је, између осталог, директор-тренер Душан Мирковић, који се захвалио играчима, управи клуба и председнику Марку Митровићу, градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу, градској Управи за спорт, с Властимиром Мастиловићем на челу, градском већнику Огњену Цвјетићанину и покрајинском секретару Данету Басти.

Екипа за сва времена

Део свечаности био је посвећен играчима и тренерима који су пре 20 година у Каћ донели европски трофеј и исписали најсветлије странице у 65 година дугој традицији клуба. И овога пута на челу колоне био је тренер Бранислав Зељковић, а у њој су се нашли: Светислав Веркић, Арпад Штербик, Милан Мирковић, Горан Арсенић, Божо Рудић, Тихомир Додер, Небојша Јокић, Драган Гвозденовић, Никола Марковић, Милорад Кривокапић, Божо Надовеза, Душан Тодоровић, Момчило Божовић, Милорад Деспотовић, Ненад Савић и Павле Ерцег.

- Много ми је лепо данас и срећан сам. Срео сам се с бившим играчима, људима с којима сам радио и градио, који су волели рукомет и који су много урадили за Југовић. Каћ је “град” рукомета. Југовић је рукометни појам и место му је у елити. Драго ми је због ових садашњих момака и људи из Каћа. Желим им да сачувају статус суперлигаша и остану тамо где и припадају - рекао је Бранислав Зељковић.

Играчима Југовића Бо­ри­славу Ми­ло­ва­но­вићу, Здрав­ку Дра­го­ље­вићу, Зо­рану Ку­кићу, Ми­лану Ша­јину, Ду­шану Ми­рићу, Ду­шану Или­јину, Ми­лошу Бо­сан­чићу, Мар­ку Тр­ни­нићу, Мар­ку Дра­жићу, Ми­лошу Ће­рану, Лу­ки Ми­ја­то­вићу, Зо­рану Бо­снићу, Ра­ди­воју Нин­кову, Ог­њену Ре­го­дићу, Ду­шану Ма­рићу, Не­ма­њи Мом­чи­ло­вићу, Не­над Ми­лу­ти­нову, Алек­сан­дру Ни­ко­лићу, Алек­сан­дру Ко­чићу, Младену Ђукићу и Николи Скубану, као и тре­неру и ди­рек­тору Мир­ко­вићу, тренеру голмана Владимиру Абаџићу, се­кре­тару Слав­ку Ду­кићу и фи­зи­о­те­ра­пе­уту Пе­тру Ада­мо­вићу, уручене су златне медаље, да би врхунац стигао оног тренутка када је директор Б Суперлиге Иван Миливојевић уручио пехар капитену Милану Шајину, уз светлосне и звучне ефекте. “Храм” је потом обасјао величанствени ватромет.

Јово Галић