RK Jugović u Kaću promovisan u novog superligaša

Ne u rukometu, nego u sportskoj Jugoslaviji, pošto je selo nadomak Novog Sada, u to vreme s manje od 10.000 žitelja, ušlo u najviši rang takmičenja jednog od tada najpopularnijih sportova. I u njemu je istrajao čitave 33 godine!

Kaćani danas, kao i pre skoro sedam decenija, s istom strašću vole svoj Jugović. To su pokazali na promociji prvaka B Superlige i, posle četvorogodišnje pauze, novog povratka u elitu, ali, istovremeno, i na proslavi dve decenije od osvajanja Čelendž kupa (2001), jedinog evropskog rukometnog klupskog trofeja kod muškaraca u Srbiji. Do 2001. godine, kaćka dvorana “Jugović” bila je najprepoznatljivija po ambijentu, jer ju je, iako ima kapacitet od 700 mesta, najčešće popunjavalo i svih 1.000 ljudi. Zahvaljujući Milošu Lončaru 2000. godine bljesnula je u punom sjaju jedna od najlepših rukometnih dvorana u Srbiji “Hram”, u kojem su se, povodom ovih uspeha, na veličanstvenom skupu, našle sve generacije igrača, trenera, rukovodilaca, navijača i “tića”, koji tek treba da stasaju. Na jednom mestu izmešale su se emocije, ambijent je bio jedinstven i veličanstven, verovatno nezabeležen na ovim prostorima.

Aplauz za Miću

Najvećim aplauzom, uz skandiranje njegovog imena i prezimena, nagrađen je Miloš Lončar, čovek-vizionar, “alfa i omega” Jugovića, pogotovo u vreme osvajanja Čeleny kupa.

- Svaka čast sadašnjoj generaciji na ovom uspehu. Poručio bih im da je najvažnije to da se održe i da ponovo budu jedna od glavnih poluga u srpskom rukometu - rekao je Miloš Lončar, a na pitanje kako se osećao kada mu je dvorana skandirala ime kao pre 20 godina, odgovorio je: - Bila je to milina, nešto neopisivo. Hvala ovom rukovodstvu što se setilo starih generacija da se prisetimo lepih vremena.

- Kada smo pre tri godine došli na čelo, slobodno mogu da kažem - rukometne institucije i kluba izuzetno bogate tradicije, kao što je Jugović, nije bilo dileme šta je potrebno da radimo, nego na koji način i koliko ćemo brzo uspeti u namerama - stabilizaciji kluba i povratka u elitu, u kojoj nam mesto i pripada. Napravili smo prvi, mali, ali važan korak ka ostvarenju dugoročnih ciljeva - rekao je, između ostalog, direktor-trener Dušan Mirković, koji se zahvalio igračima, upravi kluba i predsedniku Marku Mitroviću, gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, gradskoj Upravi za sport, s Vlastimirom Mastilovićem na čelu, gradskom većniku Ognjenu Cvjetićaninu i pokrajinskom sekretaru Danetu Basti.

Ekipa za sva vremena

Deo svečanosti bio je posvećen igračima i trenerima koji su pre 20 godina u Kać doneli evropski trofej i ispisali najsvetlije stranice u 65 godina dugoj tradiciji kluba. I ovoga puta na čelu kolone bio je trener Branislav Zeljković, a u njoj su se našli: Svetislav Verkić, Arpad Šterbik, Milan Mirković, Goran Arsenić, Božo Rudić, Tihomir Doder, Nebojša Jokić, Dragan Gvozdenović, Nikola Marković, Milorad Krivokapić, Božo Nadoveza, Dušan Todorović, Momčilo Božović, Milorad Despotović, Nenad Savić i Pavle Erceg.

- Mnogo mi je lepo danas i srećan sam. Sreo sam se s bivšim igračima, ljudima s kojima sam radio i gradio, koji su voleli rukomet i koji su mnogo uradili za Jugović. Kać je “grad” rukometa. Jugović je rukometni pojam i mesto mu je u eliti. Drago mi je zbog ovih sadašnjih momaka i ljudi iz Kaća. Želim im da sačuvaju status superligaša i ostanu tamo gde i pripadaju - rekao je Branislav Zeljković.

Igračima Jugovića Bo­ri­slavu Mi­lo­va­no­viću, Zdrav­ku Dra­go­lje­viću, Zo­ranu Ku­kiću, Mi­lanu Ša­jinu, Du­šanu Mi­riću, Du­šanu Ili­jinu, Mi­lošu Bo­san­čiću, Mar­ku Tr­ni­niću, Mar­ku Dra­žiću, Mi­lošu Će­ranu, Lu­ki Mi­ja­to­viću, Zo­ranu Bo­sniću, Ra­di­voju Nin­kovu, Og­njenu Re­go­diću, Du­šanu Ma­riću, Ne­ma­nji Mom­či­lo­viću, Ne­nad Mi­lu­ti­novu, Alek­san­dru Ni­ko­liću, Alek­san­dru Ko­čiću, Mladenu Đukiću i Nikoli Skubanu, kao i tre­neru i di­rek­toru Mir­ko­viću, treneru golmana Vladimiru Abadžiću, se­kre­taru Slav­ku Du­kiću i fi­zi­o­te­ra­pe­utu Pe­tru Ada­mo­viću, uručene su zlatne medalje, da bi vrhunac stigao onog trenutka kada je direktor B Superlige Ivan Milivojević uručio pehar kapitenu Milanu Šajinu, uz svetlosne i zvučne efekte. “Hram” je potom obasjao veličanstveni vatromet.

Jovo Galić