НЕОПОЗИВА ОСТАВКА МИЛЕНЕ ДЕЛИЋ НА ЧЕЛУ РУКОМЕТНОГ САВЕЗА СРБИЈЕ: Срећно вам било, живела сам ЗА, а не ОД рукомета

Она се обратила јавности путем саопштења које је RSS објавио и које преносимо у целости.

Поштовани,

23.12.2020. године сам именована за председницу Управног одбора Рукометног савеза Србије. Доласком на ту функцију затекла сам хаотично стање, лошу организацију канцеларије RSS, дугогодишњи нерад у млађим селекцијама, дугогодишња и вишемесечна дуговања селектору, играчима, пословним сарадницима.

Уз тадашњу финансијску помоћ председника Републике Србије г-дина Александра Вучића успели смо да вратимо дуговања, покренули рад у млађим селекцијама, помогли регионалним савезима, лигама, струковним заједницама, платили дошколовавање 130 тренера за рад са децом до 16 година и у потпуности финансирали учешће за свих 7 клубова у европским такмичењима. Донирали смо опрему свим клубовима који су се обратили за помоћ онолико колико смо били у могућности.

Млађе селекције у женском узрасту смо затекли у Б дивизији и већ прве године успели да се вратимо у А дивизију са девојчицама 2004 годиште. Кадеткиње 2006. годиште су у прошлој години на ЕП А дивизије заузеле 6. место и тим пласманом обезбедиле учешће на СП, први пут после 16 година, које се у августу одржава у Кини. Такође тим пласманом су обезбедиле и наредној генерацији 2008. директно учешће на ЕП А дивизије без квалификација.

У мушком узрасту је видљив много већи потенцијал. Јуниори 2002. годиште су пре две године освојили треће место на ЕП, а прошле године на СП заузели 4. место. Из те генерације смо добили Милоша Коса, Стефана Додића, Луку Рогана, Матеју Додића, Николу Зечевића. Упоредо са том генерацијом започет је рад и са генерацијама 2004., 2006. и 2008. годиште. У свакој од тих генерација има неколико изузетних потенцијала. Са Б репрезентацијама у мушкој и женској категорији смо на последњим Медитеранским играма освојили бронзане медаље.

За ове три и по године сам се трудила да нам првенство буде регуларно, без било каквог притиска на судије и службена лица. Сви клубови су имали апсолутно исти третман и само својим квалитетом су изборили места на коначним табелама. То су људи препознали и публика је поново почела да се враћа у рукометне хале.

Да ли је ово довољно? Да ли је могло више и боље? Без лажне скромности сматрам да је за три и по године ово изузетан помак у рукомету.

Бавећи се функцијом председнице УО RSS чврсто сам се држала става принципијелности и непристрасности. Некоме то није одговарало и у последњих месец дана креће опструкција од одређене групе људи везаних за један клуб (Партизан).

На јучерашњој електронској седници Скупштине RSS се јасно видео њихов утицај, а о свему сам била обавештена јер су ме звали из многих клубова и правдали се да морају тако.

Не кривим никога. Моја предност је што сам живела ЗА, а не ОД рукомета.

Због свих дешавања подносим НЕОПОЗИВУ ОСТАВКУ на место председнице Управног одбора Рукометног савеза Србије.

Захваљујем се на безусловној подршци и помоћи свим својим сарадницима, члановима Управног одбора. Хвала председнику Скупштине RSS г-дину Буквићу на искреној и квалитетној сарадњи. Хвала свим запосленима у RSS. Захваљујем се и свим селекторима, њиховим стручним штабовима, репрезентативцима и репрезентативкама. Захвална сам и свим клубовима и надам се да су на крају схватили или ће тек схватити моју добронамерност и поштен однос до свих.

Рукомету желим све најбоље и много успеха иако је у њему мало људи који себе дају безусловно и без иједне личне користи.

У животу постоје други, много важнији приоритети. Пријатеље не продајем, савест ми је чиста и мирно ћу спавати, а рукомет само посматрати са стране.

Срећно вам било!

Милена Делић с.р.