Немања Прибак: Асистенцији се радују двојица, голу само један играч
За најбољег играча финалног турнира Купа Србије “проф. др Бранислав Покрајац”, одигран у Зрењанину, на коме је тријумфовао актуелни шампион из Новог Сада, проглашен је рукометаш Војводине Немања Прибак.
Ласкаву титулу Прибак је апсолутно заслужио, био је мотор екипе, вукао је одличне потезе, компјутерски прецизно креирајући игру, упошљавајући и разигравајући саиграче.
Стигле су честитке екипи и вама лично за остварени успех и приказану игру. Како сте доживели наступ у Зрењанину?
- Све је било супер. Освојили смо трофеј и на најлепши начин отворили сезону. Међутим, нисам еуфоричан, ово је тек почетак сезоне. Професионални спортисти увек мисле да могу боље. Против Металопластике смо много промашивали, против Динама правили смо грешке које не бисмо смели, а да није било њих победа би била и убедљивија. Треба да разговарамо како да побољшамо игру. Понављам, задовољан сам, али нисам еуфоричан. Резултат је супер, али тек треба да се игра.
Одиграли сте зрело, садржајно и квалитетно. Када је било теже, у полуфиналу против Шапчана или у финалу са Панчевцима?
- Утакмице су по тежини биле сличне и обе смо одиграли на високом нивоу. Динама смо победили чак са 12 разлике јер Панчевци једноствано нису могли да испрате наш ритам. Ми смо невероватно спремни и физички и тактички. За разлику од прошле сезоне,сви играчи и ови који су сада стигли 24 сата размишљају о рукомету.
Да ли имате услове за врхунске домете?
- Услови су заиста одлични за српске прилике. Нису то сада неки озбиљни новци, скромно је то, али све остало је на врхунском нивоу. Истакао бих кондиционог тренера Александра Тунгуза, који нам се максимално посвећује, а ту су и остали тренери, Ројевић, Кукић, Мирковић, који за наше услове обављају лавовски посао. Зато је овај клуб добар за младе играче, овде се увек бориш за трофеје, а уз све то и редовно си плаћен.
Саиграчи кажу да је поред вас лако играти.
- Целу каријеру играм за екипу, то је мој стил. Нисам оптерећен головима, али ако сам у прилици свакако ћу то учинити. Руководим се ставом мог бившег тренера да се асистенцији радују два играча, а голу један. Кроз каријеру ми је био циљ да саиграчи буду на максимуму. Некада сам, можда, напоран и превише захтеван, али све је то за добро свих нас. Зато сам и доведен овде да будем продужена тренерова рука на терену. Не слушају само они мене, већ и ја њих. Допуњавамо се. Чак 15 година млађег Бранка Томића послушам када уочи нешто што ја не видим, што је сматрам нормално.
Слажете ли се да сте финале одиграли за десетку?
- Слажем се, нисмо падали, већ смо имали константу у игри, млели смо од првог до последњег минута. Динамо, као и раније, ушао је у утакмицу да се са нама туче, сматрајући да ће тако да нас заустави, да нас уплаши. Ми смо на то добро одреаговали, играли смо паметно и стрпљиво.
Да ли је била намера да у финалу резултатски баш уништите ривала?
- Борис Ројевић је такав тип тренера који воли да његова екипа победи са 10-15 голова разлике, а ако може и са 20. То баш и није типично за наш менталитет, али, рецимо, Скандинавци су по томе препознатљиви.Финални турнир Купа смо одиграли одлично и верујем да ћемо тако и наставити – најавио је Прибак.
Јово Галић
