Nemanja Pribak: Asistenciji se raduju dvojica, golu samo jedan igrač

Laskavu titulu Pribak je apsolutno zaslužio, bio je motor ekipe, vukao je odlične poteze, kompjuterski precizno kreirajući igru, upošljavajući i razigravajući saigrače.

Stigle su čestitke ekipi i vama lično za ostvareni uspeh i prikazanu igru. Kako ste doživeli nastup u Zrenjaninu?

- Sve je bilo super. Osvojili smo trofej i na najlepši način otvorili sezonu. Međutim, nisam euforičan, ovo je tek početak sezone. Profesionalni sportisti uvek misle da mogu bolje. Protiv Metaloplastike smo mnogo promašivali, protiv Dinama pravili smo  greške koje ne bismo smeli, a da nije bilo njih pobeda bi bila i ubedljivija. Treba da razgovaramo  kako da poboljšamo igru. Ponavljam, zadovoljan sam, ali nisam euforičan. Rezultat je super, ali tek treba da se igra.

Odigrali ste zrelo, sadržajno i kvalitetno. Kada je bilo teže, u polufinalu protiv Šapčana ili u finalu sa Pančevcima?

- Utakmice su po težini bile slične i obe smo odigrali na visokom nivou. Dinama smo pobedili čak sa 12 razlike jer Pančevci jednostvano nisu mogli da isprate naš ritam. Mi smo neverovatno spremni i fizički i taktički. Za razliku od prošle sezone,svi igrači i ovi koji su sada stigli 24 sata razmišljaju o rukometu.

Da li imate uslove za vrhunske domete?

- Uslovi su zaista odlični za srpske prilike. Nisu to sada neki ozbiljni novci, skromno je to, ali sve ostalo je na vrhunskom nivou.  Istakao bih kondicionog trenera Aleksandra Tunguza, koji nam se maksimalno posvećuje, a tu su i ostali treneri, Rojević, Kukić, Mirković, koji za naše uslove obavljaju lavovski posao. Zato je ovaj klub dobar za mlade igrače, ovde se uvek boriš za trofeje, a uz sve to i redovno si plaćen.

Saigrači kažu da je pored vas lako igrati.

- Celu karijeru igram za ekipu, to je moj stil. Nisam opterećen golovima, ali ako sam u prilici svakako ću to učiniti. Rukovodim se stavom mog bivšeg trenera da se asistenciji raduju dva igrača, a golu jedan. Kroz karijeru mi je bio cilj da saigrači budu na maksimumu. Nekada sam, možda, naporan i previše zahtevan, ali sve je to za dobro svih nas. Zato sam i doveden ovde da budem produžena trenerova ruka na terenu. Ne slušaju samo oni mene, već i ja njih. Dopunjavamo se. Čak 15 godina mlađeg Branka Tomića poslušam kada uoči nešto što ja ne vidim, što je smatram  normalno.

Slažete li se da ste finale odigrali za desetku?

- Slažem se, nismo padali, već smo imali konstantu u igri, mleli smo od prvog do poslednjeg minuta. Dinamo, kao i ranije, ušao je u utakmicu da se sa nama tuče, smatrajući da će tako da nas zaustavi, da nas uplaši. Mi smo na to dobro odreagovali, igrali smo pametno i strpljivo.

Da li je bila namera da u finalu rezultatski baš uništite rivala?

-  Boris Rojević je takav tip trenera koji voli da njegova ekipa  pobedi sa 10-15 golova razlike, a ako može i sa 20. To baš i  nije tipično za naš mentalitet, ali, recimo, Skandinavci su po tome prepoznatljivi.Finalni turnir Kupa smo odigrali odlično i verujem da ćemo tako i nastaviti – najavio je Pribak.

Jovo Galić