Љубомир Обрадовић: Моја дужност је да помогнем у тешком тренутку

У захтевном тренутку против изузетно тешког противника, селектор женског националног тима са којим је направио евидентан напредак добрим партијама на СП 2017 у Немачкој и освајањем првог места у квалификацијама за ЕП 2018, ухватио се "врућег кромпира" са сениорима, које муче бројни откази као и податак да их није било на prеthodna два Светска првенства.

Који су били ваши мотиви за прихватање улоге селектора мушког националног тима у доста тешком тренутку какав је овај?

„Направили сте добар увод. Прихватио сам се тога јер ми је то дужност и обавеза за разлику од неких играча. Неки су и у петак отказали, попут Петра Ђорђића. Причали смо пре месец дана, опоравио се од повреде, међутим, сада је одустао. Разлози нису битни, нису убедљиви. Има неких играча који се нису ни јавили. Ако је то моја обавеза, онда је и њихова обавеза да помогну у тешкој ситуацији за мушки рукомет. Не смемо да дозволимо да испаднемо у претквалификације, то је практично Ц група светског рукомета. Са оптимизмом улазим у бараж утакмице. Улазим са правим момцима, са храбрим момцима, који ће да извуку те две утакмице. Овом приликом им се захваљујем што су се одазвали, што су прави Срби у тешком тренутку“, рекао је Обрадовић за сајт RSS.

Радили сте дуго у Португалији, освојили седам титула државног шампиона на клупама Беленсеса и Порта (од 2009. до 2015. године шест узастопних титула првака). На чему базирате оптимизам? На Португалцима или на нама?

„И на једнима и на другима. Познавајући наш квалитет, менталитет, морање, ако хоћете, и инат, верујем у мој тим. Јако добро познајем Португалце, девет момака је стасало уз мене док сам био тренер у Порту. Можемо да направимо противтежу њиховом стилу игре и да одговорима на неке њихове задатке.“

Иако их нема на великим такмичењима дуже од деценије, напредују, све више играча имају по Европи, Дуарте је на мети Барселоне, Фераж игра Бундеслигу...

„Мој циљ са Портом је био играње ЕХФ Лиге шампиона. То је једино мерило за играче. Како смо је заиграли, тако су и страни клубови почели да се интересују за неке момке, који јако добро играју и могу да одговоре високим захтевима у сваком клубу. Одступања нема. Имамо једини задатак, а то је пласман на СП. Проблем календара остаје, с обзиром да ћемо због утакмица играних у недељу имати пар кашњења играча. Апелујем на то да се утакмице пред репрезентативна окупљања играју раније, како бисмо барем тих недељу дана имали играче на време, али мало ко то чује. Надам се да ће сви момци бити здрави. Разговарао сам са свима појединачно. Имаћемо и пуно састанака. Очекујем да свако уради оно што од њега будем захтевао.“

Португалци дочекују "Орлове" у Повоа де Варзиму. Има ли неки посебан разлог за избор тог места за домаћинство?

„Нема разлога, не играју у великим градовима, то је близу Порта. Фина хала, очекује нас културно навијање. Људи ће викати "Португал, Португал", тај детаљ не би требало да нас брине.“

У својим изјавама Португалци не скривају да верују у пласман на Светско првенство...

 „Они имају озбиљну репрезентацију, али морају да издрже притисак, да и они морају. Верујем да имамо нешто чвршћи карактер, када се мора, онда се мора. Убеђен сам да ће ови момци који су ту изнети то на прави начин. Много смо чекали неке играче да се јаве на телефон, да одговоре на поруку. Представио сам се, рекао сам, ко сам, шта сам, нису нашли за сходно ни да се јаве. Свака част Петру Ненадићу. Рекао ми је "Љубо, захваљујем се на позиву, желео сам са вама да радим, али после свих збивања, не могу више". То поштујем, то се зове коректан однос. Да се неко јави, каже "могу, нећу, хоћу". Говоримо истим језиком. Штета је што тако момци размишљају. И за њих је неко радио пре да би они ишли на Светска првенства, да би и они направили добре уговоре. Зато је и то била њихова обавеза, да неким новим момцима олакшају излазак на велику сцену. Нема право нико ко је спосообан да каже нећу и не могу. Свестан сам да ће се свалити на мене у случају неуспеха. Не желим о томе да размишљам. Убеђен сам да ћемо проћи“, закључио је Љубомир Обрадовић.