Пекинг – једини град домаћин и летњих и зимских Олимпијских игара

Незванично, то је било најлепше и најбоље отварање највећег спортског догађаја на свету. Кинези су импресионирали планету, а трећина популације преко ТВ екрана уживо је пратила перформанс у ком је учествовало око 15 хиљада људи, док је 91 хиљада била на стадиону. Чувени амерички редитељ Стивен Спилберг описао је кинески подухват “највећим спектаклом новог миленијума”. Како онда надмашити то? Следећи домаћини нису успели у томе ... Лондон, Рио, па ни Токио прошле године. Пекинг је, међутим, желео још једну прилику и добио ју је. Постао је први домаћин и летњих и зимских Олимпијских игара у историји, па ће 4. фебруара када почиње “снежна” смотра, све очи бити упрте у главни град најмногољудније земље не би ли се видело да ли ће спектакл од пре 13 година, на истом месту, на “Птичјем гнезду” бити надмашен и да ли је то уопште могуће.

Још 2015. се знало да ће се спортисти поново окупити у Кини, јер је на гласању у Малезији, Пекинг победио казахстански Алмати са четири разлике. Добио је 44 гласа, уз многобројне осуде да је и током овог избора било разних малверзација, али је Међународни олимпијски комитет то, наравно, негирао. Гласању је prеthodilo доста отказивања у трци за домаћина 2022. године. Зимске олимпијске игре у Сочију 2014. пропраћене су допинг скандалом, а објављени трошкови организације, који су премашили 50 милијарди евра, уплашили су градове кандидате из Европе. Зато се МОК нашао у ситуацији да бира између само два организатора.

Пре финалног гласања, одустали су Осло, Стокхолм, Краков, Лавов, док су швајцарски Сент Мориц и Минхен у Немачкој повукли понуду јер се јавност на референдуму изјаснила против домаћинства ЗОИ. Био је то велики шамар за председника Међународног олимпијског комитета, Томаса Баха, који је Немац, а указивало се и на чињеницу да је седиште МОК у Швајцарској. Шансу да постану градови који су организовали и летње и зимске Олимпијске игре пропустили су Стокхолм и Минхен. Баварски центар је и пре референдума наишао на пораз, јер је 2011. изгубио од јужнокорејског Пјонгчанга домаћинство за Игре 2018, док је главни град Шведске остао на другом месту за ЗОИ 2026. које су припале италијанском Милану и Кортини.

Од преостала два кандидата за 2022. годину, шансе су се пођеднако давале Пекингу и Алматију. Највећи град Казахстана играо је на карту да је центар зимских спортова окружен планинама са природним снегом, што је био директан ударац на противника, јер кинеска метропола нема традицију у зимским спортовима, а на одређеним локацијама за скијање веома мало природног белог покривача. Играло се на сигурну карту и на крају је Кина поново добила прилику да задиви свет. Поред градова који су два пута у историји (Атина, Токио) па и три (Лондон, Париз, Лос Анђелес) били или ће бити домаћини Летњих олимпијских игара, Пекинг је први који ће моћи да се похвали да је угостио спортисте у оба годишња доба.

Нажалост, биће ово друге Олимпијске игре, прве зимске, које ће се одржати током пандемије корона вируса и то већ организаторима задаје много мука. Као и у Токију, страним навијачима је забрањен долазак у Кину, док ће домаћих бити заиста мало. Поред тога, политика је поново умешала прсте и због критика упућених земљи домаћину у вези са кршењем људских права, Сједињене Америчке Државе и њени савезници, Велика Британија, Канада, Аустралија, објавили су дипломатски бојкот Игара. Још од краја Хладног рата није било већих бојкота овог догађаја, а за разлику од тадашњег времена, сада је спортистима дозвољено да учествују на смотри, али им је саветовано да не изражавају своја политичка становишта током такмичења.

Упркос свему, Кинези су најавили да ће направити историјску церемонију отварања каква није виђена у prеthodnih више од 100 година олимпијског покрета. За њу је задужен филмски редитељ Жанг Јиму, који је био “главни кривац” и за шоу 2008. године. Ипак, због ковида-19 и хладног времена, на “Птичјем гнезду” учествоваће око три хиљаде људи у кореографији која ће трајати нешто више од сат и по. Број спортиста је приближно исти као и на prеthodnе две смотре, у Сочију 2014. и Пјонгчангу 2018. године. Биће их око три хиљаде из више од 90 држава и надметаће се у 15 спортова. Србију ће представљати скијаши Марко Вукићевић и Невена Игњатовић. После ове манифестације, од 4. до 13. марта на истом месту, одржаће се и Зимске параолимпијске игре.

С обзиром на то да су први који организују зимске Игре после летњих, Кинези су се потрудили да овогодишње доведу у вези са prеthodnim из 2008. Ускладили су и мото, амблем, маскоту, бакљу, а користиће и спортске објекте који су били у употреби пре 13 година. Чувени Олимпијски стадион, на ком су и тада биле церемоније свечаног отварања и затварања и сада ће бити место за те две манифестације. За разлику од летњег издања када су се ту одржала атлетска такмичења, овог пута ће се то здање користити само за поменуте свечаности.

Сада Национални пливачки центар, који је изграђен за ОИ 2008. под називом “Водена коцка” у ком су се десили историјски спортски тренуци, као што је чувених осам злата америчког пливача Мајкла Фелпса, биће веровали или не, коришћен и за ЗОИ. Преименован у “Ледену коцку” овај објекат угостиће такмичаре у карлингу. Национални затворени стадион у ком су се 2008. окупили гимнастичари, сада ће угостити хокејаше. Капитал дворана, где се пре 14 година борило за медаље у одбојци биће стециште за уметничко клизање.

 Кристина Бугарски