ЗРЕЊАНИНСКИ освајачи олимпијских МЕДАЉА НА ПЛАКАТУ
Захваљујући врхунским резултатима, постигнутим у спорту последњих деценија, на овом плакату се нашло укупно петнаест спортиста.
Међу њима је и Палфи Бела, фудбалер Спартака, Црвене звезде и Партизана, бивши југословенски репрезентативац и члан екипе која је 1948. године освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма у Лондону.
Још један фудбалер задужио је зрењанински спорт, а у питању је Милан Галић, некадашњи играч Пролетера, Партизана, Стандарда из Лијежа и Ремса. Галић је 1960. учествовао на Летњим олимпијским играма у Риму, када је југословенска репрезентација освојила златну медаљу.
Свој родни град и државу својевремено је достојно представљао и рвач Бранислав Симић, који је освојио златну медаљу у Токију 1964. док се четири године касније у Мексико Ситију окитио бронзом. Симић је једанаест пута био првак Југославије, а шест пута је судио на Олимпијским играма у низу, од Лос Анђелеса (1984) до Атине (2004).
На престижном списку зрењанинских освајача олимпијских медаља нашао се и Звонимир Звонко Вујин, један од најбољих боксера лаке категорије у Југославији. Био је репрезентативац и члан
Боксерског клуба Банат, а освојио је две бронзане медаље на Олимпијским играма 1968. у Мексико Ситију и 1972. у Минхену.
Њему у част, спортска дворана „Медисон“ је у децембру 2021. године преименована у Халу спортова „Звонимир Звонко Вујин“.
Ту су и двојица учесника Олимпијских игара у Лос Анђелесу 1984. године – веслач Милорад Станулов и рукометаш Јовица Елезовић, члан златне олимпијске генерације. Станулов је те године са
Зораном Панчићем освојио бронзу у дубл скулу, док се 1980. у Москви окитио сребром.
Двапут је боје државне заставе на највећој смотри спортиста бранио и рукометаш Момир Рнић, ког су стручњаци својевремено прогласили за најбољег одбрамбеног играча на свету. Са рукометном
репрезентацијом Југославије освојио је златну медаљу у Лос Анђелесу 1984. а бронзану у Сеулу четири године касније.
На плакату посвећеном легендарним олимпијцима своје место нашао је и Дејан Бодирога, кога многи љубитељи кошарке сматрају најбољим играчем који никада није играо у НБА лиги. Са репрезентацијом СР Југославије Бодирога је освојио сребро на Олимпијским играма одржаним 1996. у Атланти.
Исте године нашу земљу представљала су и браћа Владимир и Никола Грбић. Они су са одбојкашком репрезентацијом Југославије освојили бронзу, да би на наредним Олимпијским играма у Сиднеју постали шампиони.
Ватерполиста Слободан Никић је са репрезентацијом три пута учествовао на Олимпијским играма и сва три пута је освајао медаљу. На олимпијском дебију 2004. у Атини освојио је сребро. Због
повреде га није било у Пекингу, али се вратио у Лондону 2012. и освојио бронзу. На последњим Олимпијским играма и уједно последњем такмичењу у каријери, у Рио де Жанеиру 2016. освојио је
злато. Поред златне медаље, Никић је на тим Играма уврштен у идеални тим.
На Олимпијским играма у Рио де Жанеиру наступиле су и најбоља српска атлетичарка Ивана Шпановић Вулета и одбојкашица Јована Бракочевић. Вулета је тада освојила бронзану медаљу и
поставила нови национални рекорд Србије на отвореном, док је Јована Бракочевић са репрезентацијом заузела друго место.
На последњим Олимпијским играма, одржаним 2020. у Токију, Зрењанин је имао двоје представника.
Рвач Пролетера Зураб Датунашвили је освојио бронзану медаљу за Србију у рвању грчко-римским стилом до 87 килограма. Бронзом се окитилиа и одбојкашица Маја Огњеновић, која је четири године раније у Рио де Жанеиру освојила и сребро.
Ж. Балабан