Владана Обренић освојила Светски кадетски куп у куглању
КЛУЖ: Владана Обренић, кадеткиња зрењанинског Кристала победница је овогодишњег Светског куглашког купа у клужу у Румунији.
У изванредној игри у појединачном финалу, Обренићева оборила 585 чуњева и за чуњ претекла водећу после првог „блока“ словачку репезентативку Александру Дурацкову (584) док је бронзу освојила Пољакиња Јулија Сидло са 572 чуња.
Обренићевој је ово друга медаља на овогодишњем Светском купу јер се првог дана у микс паровима окитила бронзом. Пар јој је био Зрењанинац Вук Бошков репрезентативац Баната и овај град се још једном потврдио као расадник талената.
У престижном бодовању за Куп нација Србија је освојила треће место иза Немачке и Словеније. Трофеје кадеткињама уручили су Јиржи Канчалек члан Президијума ВНБА задужен за млађе категорије и председник КСС Урош Драгојловић.
„Имала сма малу трему када сам изашла на стазу, ипак је ово велико, светско, такмичење. Нисам чак ни погледала резултате из првог „блока“ тако да нисам ништа знала, нити колико ми треба, нити како играју ривалке на осталим стазама. Схватила сам да сам прва тек кад сма чула громогласно клицање из публике, а потом ми је рекао и секундант селектор Љубомир Штетин.“
После два сјајна резултата у квалификацијама и микс паровима, имали сте проблема, увече вас је ухватио јак грч у нози?
„Тешко је одиграти у размаку од сат и по два пута по 120 хитаца. Бојала сам се да ме не заболи нога, али се срећом све добро завршило. Ноге су ми на крају меча биле као од олова.“
Упали сте у малу кризу у трећем сету, који је био најслабији, само 137 чуњева?
„Нешто се чудно дешавало, видим да грешим, а не могу да поправим. Као да сам „изгубила“ тачку на дасци где стављам куглу. Зато сам у последњем сету дала све од себе, мислим да сам потрошила и последњи грам снаге...“
Борба за злато, прво у историји српског женског кадетског куглања, била је веома напета! Обреновићева је морала да „јури“ 584 чуња, висок резултат, и показала је да има нерве од челика! Упорно је сакупљала чуњеве да би у 17. хицу (у 16. је оборила „деветку“) последњег сета виртуелно „освојила“ бронзу, у 26. хицу се попела до „сребра“... У 29. хицу срушила је „седмицу“ и изједначила се по резултату са Дурацковом! Морала је да од два „везана“ чуња (десна предња „дама“ и десни „сељак“) обори макар један за прво место! Срушила је тај златни чуњ и настао је урнебес на трибинама, јер су је бодриле обе јуниорске репрезентације и чланови делегације који су пристигли у Клуж. Касније, у анализи видело се да би са 584 чуња била друга јер је Дурацкова имала боље „чишћење“ (208:203).
Српске кадеткиње до сада су освојиле у Светским куповима два сребра – 2016. у Новиграду Кристина Љубенковић и 2010. у Ријеци Милана Павлиц. Кадети су успешнији, три злата: 2014. Ален Кујунџић, 2010. и 2013. Роберт Ерњеши. Желислав Јакаб има појединачну бронзу 2016. док у микс паровима Србија има две бронзе- 2018. Владана Обренић и Вук Бошков и 2014. Кристина Љубенковић и Ален Кујунџић!
„Показала је велику смиреност када је било најтеже“, рекао је селектор кадеткиња Љубомир Штетин после меча за инфаркт.
„Играла је у последњем „блоку“ резервисном за четири најбоље из квалифкација и то је било додатно оптерећење. Све их је постројила...“
Обреновићева је исписала и златну страницу куглаше историје за кадеткиње јер је у у три изласка на стазе Светског купа сва три пута била најбоља: 602 и лични рекорд у квалификацијама, 601 у микс паровима када је освојила бронзу и 585 у појединачном финалу! Свака част!
Мушку титулу освојио је Немац Лукас Функ, испред Хрвата Луке Пожеге и Аустријанца Лукаса Темистоклеа.
РЕЗУЛТАТИ, ПОЈЕДИНАЧНО ФИНАЛЕ КАДЕТСКОГ СВЕТСКОГ КУПА – КАДЕТКИЊЕ: 1. Владана Обренић (Србија) 585 (по сетовима 143-пуне 98, 149 -86, 137 – 95 и 156-103), 2. Александра Дурацкова (Словачка) 584, 3. Јулиа Сидло (Пољска) 572, 4. Саманта Јонес (Немачка) 566, 5. Сара Ротвар (Словенија) 549, 6. Ченге Сабиан (Мађарска) 535) 7. Кристел Симон (Француска) 511, 8. Бернадет Сереш (Румунија) 511.
КАДЕТИ: 1. Лукас Функ (Немачка) 619, 2. Лука Пожега (Хрбатска) 613, 3. Лукас Темистокле (Аустрија) 603, 4. Нејц Пожун (Словенија) 592, 4. Јан Мецерод (Чешка) 585, 7. Матеуж Гозжик (Пољјска) 574, 7. Мате Немет (Мађарска) 538, 8. Роберто Даниел Лапоши (Румунија) 522.